Najnoviji grafit na prepolovljenom Teslinom zidu




By Kiklop

Teslin zid, zid fabrike sijalica Tesla


Prethodni delovi priče

Teslin zid, Prvomajska ulica, Pančevo

Srušen deo Teslinog zida!

Kada je proradio prvi voz,


koji se kretao 30 kilometara na čas, pričalo se da zbog tolike brzine sav kiseonik može da ode u zadnje vagone, pa da se putnici u prednjem poguše.

Dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku u Beogradu

Sinko, srećan ti rođendan :)










Sinko & Mawena ispred džinovskog (ruskog) kukuruza

by Kiklop

Smorio sam se baš-baš


Nekoliko dana osećao sam se ovako:

Zokster arhive (image)


Lečio sam se na raznorazne načine.

Primer jedne od tehnika
(škljocni)


USKORO!

Treći ciklus bloga Urbano zeleno :)

Toliko... i hvala.

Bočna strana hotela Tamiš




by Kiklop

Vanjino cveće




by Kiklop

Koprive u kumovom dvorištu

by Kiklop

Dvadesetogodišnja i dvonedeljna klupa na Kotežu 2



Dvadesetogodišnja




Dvonedeljna



by Kiklop

Devojčice na drvetu




by Kiklop

Kolporter "Pančevca"




By Kiklop

Žena u boci
ili Njena tranzicija
by Darko Kovačević

Ulomak u izboru autora

Bio je pet godina mlađi od nje. Ponekad joj se činilo kao da je razlika petnaest godina u njenu korist, ponekad, doduše ređe, delovao joj je stariji od nje, i od njihovih roditelja – posebno od tatike.

Oto, ili MC Ležeći Policajac, bacao je rime i vozio skejt. Završio je gimnaziju, posle upisao Višu tehničku, ali je, na žalost i sve veće nezadovoljstvo svojih roditelja, i dalje studirao. Ponekad bi napravio neku web-prezentaciju, utopio neki hardver na crno, ponekad bi valjao i gandžu, ali pošteno, samo za svoj kat. Tako je, tu i tamo, zarađivao za džeparac. A u slobodno vreme visio je po igraonicama, igrao Counter Strike, pričao o tetovažama, pa igrao World of Warcraft, pa pričao kako ide na bildanje. Imao je, na levom ramenu, veliku tetovažu T-rexa. On je fazu dinosaurusa doživljavao čisto filozofski: “Nastali smo zato što su izumrli dinosaurusi, da bismo izgradili imperije na nafti, utrli put internetu kao sledećoj inteligenciji koja će vladati svetom, i na kraju izumrli. Eto, to je naša planetarna misija. Da, iza nas će ostati smeće. Bilioni, ne milijarde, već bilioni tona đubreta kao sledeći veliki izvor energije.”

Dilleri valjaju, za shta? ZA KESH!
drolje se karaju, za shta? ZA KESH!
politichari kenjaju, za shta? ZA KESH!
shta okretje sveet bratee? SHTA? PA KESH?

(ma nije kinta bitnaa) hah, ko te je to slagao,
pricha o ljubavi, ma pali mala znam ja to
shta mi moralishesh tu koji kurac sada

kad uveche trazhish kintu da bi otishla do gradaaa

hotjesh sandalice, suknjice i shnalice,
pa uzmi soma ljubavi, pa kupi sve te stvarchice
shta to kazhesh?!! ne mozhe to tako,
nemoj onda da mi solish pamet sa tom ljubavnom zhvakom

shta se okretjesh za onim tipom u mechki?
kad nije kinta bitna ti nemoj da blejish,
furaj se s onim likom koji gilja peshaka,
pa tju ti verovati da ti kinta nije vazhna

Dilleri valjaju, za shta? ZA KESH!
drolje se karaju, za shta? ZA KESH!
politichari kenjaju, za shta? ZA KESH!
shta okretje sveet bratee? SHTA? PA KESH!

Ortaci na ulici valjaju to sranje
nije da vole to vetj samo vole paree
sorry, nije to ljubav to je samo potreba
takvo vreme doshlo da bez para nema ni pogreba,
bez para si bash, niko i niishta,
dzabe ti sve ako fali ti dzidza,
gledam one budale radikale na TVeee,
srbija do tokija svima jebemo keveee,
glup je narod pa i dalje guta spike te,
shta stoji iza svega (ka ching) razume se
dollar, evro, dinar ili funta
samo da se chuje shushka nije bitna valuta...

Oto bi danju krpio takve rime, a uveče išao po kafićima, klubićima, žurkama i, gde god je mogao, uključivao svoj mikrofon pored DJ-a i čantrao stihove. On je to nazivao čantranje. Ložio se na reggae, dancehall i izvore muzičkog hip-hopa.

Oto ju je čekao ispred vrata. Retko bi ulazio. Nije mirisao ni svoje matorce pa se svojski trudio da izbegava tuđe. Luka se već nacrtao pored njega.

- Ajde, Lux, ideš s nama.
- Gde?
- Gde? U dom za ostarele ratne žrtve i zločince, prevodim odmah: kod ma-mi-ke-i-ta-ti-ke.

Luka i Oto su se družili. Imali su jednu veliku zajedničku temu – video-igre. Oto je Luki nabavljao nove igre. Ponekad bi i Luka Otou nabavio neki naslov i uvek su imali o čemu da razgovaraju. O Diablu, Doomu, predatorima, o armiji nekromansera, o džedajima, vanzemaljcima, ali i svetskim ratovima, globalnoj ekonomiji, životnoj sredini i zagađenju, srednjovekovnoj Evropi, feudalnom Japanu i samurajima. Najviše su pričali o Counterstrike-u, o teroristima, odnosno “terorima” kako su ih oni zvali, i “kanterima”. O tome kako se puca iz “kalaša”, jedinačnom paljbom ili kratkim rafalima od po 2-3 metka, i kako je “kala” najkorisnija i najubojitija puška. Posle snajpera, naravno.

Bilo je letnje popodne i išli su peške. Klonili su se sunca, i već znali svoju kombinaciju ulica i prečica, svoju zasenčenu rutu.

- Sestro, brate, sad ste widow & orphan. Siroče i udovica - primetio je Oto.
- Šta je udovica? - pitao je Luka.
- Žena kojoj umre muž - objasnio je Oto.
- Tata? - pitao je Luka.
- Da.
- Aha.

Nastavili su šetnju ispod širokih krošnji jasenova koje su natkrivljavale staro javno skladište.

- Kontate vi da ovde, kod ovih javnih skladišta, na ovom mestu, baš tu - zaustavio se Oto – uvek dismr na štrokave papke?

Zastali su i onjušili. Njušila je, krišom, i ona, i učinilo joj se da oseća neki miris koji zaista podseća na miris prljavih nogu.

- Ja osećam - rekao je Luka.

- Javno smradište - potvrdio je Oto još jednom.

- Možda ovde nikada ne duva vetar - rekla je.
- Možda tu drže neke leševe? Kontaš? Javno skladište! Alo! Možda baš leševe s Kosova - nastavio je Oto.
- Od njih će da naprave zombije - uključio se Luka.
- Da, armiju zombija kojoj će se pridružiti armija kostura iz kosturnice žrtava fašizma, i koja će osvojiti svet! - trijumfalno je zaključio Oto.
- Take over the world! - pridružio se Luka.

Dobijala je sve češće te napade morbidnosti. Nije mogla da posmatra stvari i ljude kao postojeće, one koji rastu i razvijaju se u neke plemenite svrhe. Naprotiv, u svima je videla ishod, starenje, propast ili nasilnu smrt. Kao da se više ne uspinju stepenicama života, već su se stvari okrenule, pa sigurno silaze smrti u naručje. Sada je gledala svog brata, njegovog tetoviranog dinosaurusa, i svog sina kraj njega, i nije videla ništa drugo već samo njih dvojicu kako streme, svakim korakom, svakim gestom, sve bliže...

- Sram vas bilo! Prekinite! - odbrusila im je. Oni su je pogledali začuđeno, a ona pokušala da se izvuče. - Nije trenutak da pričamo o tome.

I njih dvojica bi ućutali i ćutali bi neko vreme, dok ne bi opet nešto primetili. A ako ne bi ništa primetili, onda bi se prisetili neke igre i počinjali sličnu raspravu.

- Kad igraš Empire Earth, onda prvo napraviš dosta artiljerije - počinjao bi Oto.
- Može i katapult? - pitao bi Luka.
- Bolji ti je trebušet, ima veći domet. E, a onda počneš da mu uništavaš zidine.
- Ja uvek prvo uništim seljake - samouvereno bi Luka.
- Je li? Pa, može i tako. I šta radiš onda? - pitao bi Oto.
- Uništim seljake, pa protivnik zaostane, nema resurse. Ja za to vreme skupim puno hrane, zlata, uglja, železa i svega, dođem u robotsko doba, napravim robote i na kraju pobede roboti.
- Jako lepo. Jesi li to sam smislio ili ti je neko pomogao? - zezao ga je Oto, sve gledajući u nju, kao da je ona kriva. - A šta ćeš ti biti kad porasteš?
- Kiborg!

“Kataklizma feudalizma,
kataklizma komjunizma,
kataklizma kap'talizma,
kataklizma terorrizma,
kataklizma altrglobalizma,
kataklizma konformizma!”

- A ti krećeš u školu najesen? - nastavio bi Oto posle malo čantranja.
- Da.
- I?
- Kaže mi drug Marko koji već ide u školu, da imaju kompjutere, i da mogu i u školi da se igraju. Ali, samo stare igrice. I nema pucačina - rekao bi Luka.
- Bolje i to nego ništa. Kad sam ja išao u školu, nisu ni znali šta je kompjuter. Samo su imali onu tablu i stalno su je nešto brisali. Po tome i pamtim nastavnike, ko je na koji način brisao tablu. Neko je voleo suv sunđer, neko mokar, neko vlažan. Onda posle onog što je voleo mokar sunđer, moraš da cediš ko manijak, da se ne iznervira onaj sledeći, koji voli da je sunđer suv ko barut. No, nebitno. Najzad je škola dobila kompjuter, poklon od nekih Španaca, ili Japanaca, a direktor škole ga odmah zaključao, da se ne bi slučajno pokvario. Zamisli to.

Onda bi ga Luka odmerio pogledom u kojem su se mešali duboko čuđenje, iskreno sažaljenje i neverica.

- Mama, kada si ti išla u školu imali ste kompjutere? - pitao bi.
- Nismo, sine. Ali, kod kuće smo imali “Commodore” i ja sam stalno igrala igricu s nekim čikicom što ide po sobama, a u svakoj sobi je neka igrica. A bila je i jedna soba u kojoj nije bila igrica, nego samo WC s metlama, džogerom i ostavom.

Oto bi se tada podsmehnuo. Otova logika dolazila je iz čistog racija razvijenog iz derivacija raznih obrazaca teorije igara. Nije mogao da shvati svet oko sebe, društvo kojim je bio okružen. Jednom ga je sestrinski posavetovala da pokuša sopstveni život da shvati kao igricu. "Rezolucija je malo bolja, teksture su, priznajem, odlične", odgovorio je, "ali ništa se ne dešava u toj glupoj igri, lošoj kopiji Simsa, koju vi svaki dan igrate. Od jutra do sumraka, od mraka do svitanja, od mlakog jutra do smlačenog mraka. Kako vam samo ne dosadi to sranje?" On je čitavu životnu filozofiju izgradio na igricama.

- Dokle god ne završiš Civilizaciju, dotle si samo Pacman. Juriš kroz lavirint, bežiš od duhova i “njama, njama, njama, njama”. A mnogi uopšte ne znaju ni za Pakmena, misle da je to Pokemon - govorio bi Oto.

Njihova zasenčena ruta bližila se kraju i već su se nalazili blizu dugačke senke desetospratnice u kojoj su se, na devetom spratu, okućili Međerijevi.

ka ching - zvuk novca

Uobičajeno u prelomu teksta: widow je linija, a orphan reč koja ne stane u paragraf već visi na novoj strani.

Trebuchet - izgovara se treb-ju-šet. Vrsta statičnog dalekometnog katapulta, ali budući da u igricama postoje posebno katapultovi i posebno trebjušeti, deca ih razlikuju.

+

Nisam baš siguran na koji način se klasifikuju i definišu prozna dela kod nas, pa ću koristiti anglosaksonsku terminologiju...

Bitka na Neretvi i Dečko koji obećava

moja omljena scena ;o)




kako vidite
gledao sam bitka na neretvi i decko koji obecava ;o)

laku noc
marko krojac

Lutalica ispred pančevačke gimnazije

TRIPTIH








by Kiklop

Što znači biti siromašan u Americi

Termin kultura je postao bezgranično proširen


tokom proteklih 30 godina, obuhvatajući danas sve oblike “simboličkog delanja”. Ova hipertrofija proizilazi iz ukidanja opozicija visoka/niska, elitistička/popularna, oficijelna/marginalna ili mejnstrim/alternativna kultura, što predstavlja dihotomije koje su bile funkcionalne u ideološki kontrolisanim decenijama sve do raspada države. Nakon iznenadnog i „ničim izazvanog“ buđenja nacionalnih sentimenata desila se jedna prividna demokratizacija kulture koja je u Subotici imala zadatak da omogući mirnu koegzistenciju razlika (religioznih, etničkih, kulturnih) i prihvatanje “ne-nasilnih”, simboličkih mehanizama koje nam “polje kulture” navodno pruža. Ukratko, “kultura” je ta koja trebala da osigura toleranciju i poštovanje različitosti dok su neposredni problemi siromaštva i nezaposlenosti, razaranje svih mreža društvene sigurnosti, sumnjiva privatizacija, kao i kontrola tajkuna nad politikom, ostali sakriveni iza ovog vela folklora ili multikulturalizma. Taj prepoznatljivi i do nepodnošljivosti ponavljani kulturni diskurs dobio je funkciju pacifikacije i neutralizacije savremenih društvenih antagonizama.

Ulomak iz Pošast u gradu na rubu vremena

September 15th, 2008 by Viktorija Šimon Vuletić
Subotica org

Mishelin





Vulkanizerska radnja u Prešernovoj (Strelište)

by Kiklop

Prodavnica halucinogenih čokolada


BERLIN, 12. septembra 2008. (Beta-Rojters) - Policija je zatvorila prodavnicu slatkiša u Berlinu pošto je otkrila da vlasnik prodaje čokolade i lilihipe "filovane" halucinogenim pečurkama i marihuanom.

Vlasnik radnje u otmenom delu grada, Prenclauer Berg, poznatom po dinamičnom noćnom životu, priveden je pod sumnjom da prodaje drogu.

"U radnji smo pronašli 120 tabli čokolade punjenih halucinogenim pečurkama i bezbroj lilihipa sa kanabisom", saopštila je policija koja je zaplenila i 70 kesica različitih droga, "džointe" marihuane, pilule i med "garniran" narkoticima.

Ne parkiraj, garaža




Branka Radičevića 1

by Kiklop

Citati o demokratiji...

... o slobodi štampe i medija
... o učešću na izborima
... o raspodeli vlasti i slobodi


Demokratija je najlošija forma države ako izuzmemo sve ostale.
[Winston Churchill]

Čovekov smisao za prevednost čini demokratiju mogućom. Njegova sklonost ka nepravednosti čini demokratiju neophodnom.
[Reinhold Niebuhr]

Demokratija je proces koji nam garantuje da se nama neće vladati bolje nego što to zaslužujemo.
[George Bernard Shaw]

Mirom i redom demokratija može biti oštećena jednako kao i nemirom i neredom.
[Hildegard Hamm-Brücher]

Demokratija znači donošenje odluke od onih kojih se ta odluka tiče.
[Carl Friedrich von Weizsäcker]

Najviša mera demokratije ne znači ni najveću meru slobode, ni najveću meru jednakosti, već najveću meru učešća.
[A. d. Benoist]

Demokratija ne znači: "Ja sam jednako dobar kao i ti", nego: "Ti si jednako dobar kao i ja".
[Theodore Parker]

Demokratija ne pravi jaku vezu među ljudima. Međutim, ona im olakšava međusobni odnos.
[Alexis de Tocqueville]

Da se preko izabranih demokrata može projektovati volja naroda, samo je privid. Ali, ako to predstavlja pokušaj da se o pitanjima različitih interesnih grupa umesto pištoljem i nožem odlučuje glasanjem, onda je to humaniji i čovečniji postupak.
[Robert Musil]

Demokrata ne treba da veruje da će većina uvek doneti mudru odluku. Ono u šta on treba da veruje je da se odluka većine - pametna ili ne - mora prihvatiti, dok većina ne donese neku drugu odluku.
[Bertrand Russell]

Pravna država je kao naš svakodnevni hleb, kao voda koju pijemo i vazduh koji dišemo, a najbolje u demokratiji je da je ona jedina koja može osigurati pravnu državu.
[Gustav Radbruch]

Demokratija znači: poštovati pravila igre, čak i kada sudac nije tu.
[Manfred Hausmann]

Vlade koje ne dozvoljavaju slobodu govora, jer se na taj način šire istine koje su vladama teret, rade potpuno istu stvar kao dete koje zatvori oči da ga niko ne bi video.
[Börne]

Pitanje "Da li masovni mediji utiču na politiku?" podseća me na stari jevrejski vic "Od čega je kafa slatka - od šećera ili od mešanja?".
[Franz Kreuzer]

Sloboda govora ne daje nikome pravo da u punom pozorištu vikne: "Vatra!".
[Morris Seidmann]

Štampa mora imati pravo da kaže sve, da bi se određenim ljudima oduzela sloboda da rade sve.
[Terrenoire]

Moj gospodine, ja se ne slažem sa Vašim mišljenjem, ali daću svoj život, samo da biste Vi mogli reći svoje mišljenje.
[Voltaire]

Demokratija je naše najvrednije dobro. Njeno održanje je ujedno zadatak i obaveza. To znači stalno, odlučno, samosvesno preispitivanje, stremljenje i trud da se postignu kompromisi i trajni konzens. Ovo su osnovni uslovi jedinog političkog reda koji može garantovati slobodu.
[Wolfgang Thierse, Predsednik nemačkog Saveznog parlamenta]

Niti jedno društvo se ne može prisiliti na demokratiju, ona nije ni poklon koji se jednom dobije i zadrži za sva vremena. Za nju se mora svakodnevno boriti i braniti je.
[Heinz Galinski]

Život u slobodi nije lak, a demokratija nikad nije potpuna.
[John F. Kennedy]

Pod pojmom demokratija ja podrazumevam jednake šanse, kako za najslabijeg, tako i za najjačeg.
[Mahatma Gandhi]

Demokratija znači imati izbor. Diktatura znači biti stavljen pred izbor.
[Jeannine Luczak]

Demokratske ustanove su karantin za čežnju ka tiraniji.
[Friedrich Nietzsche]

Tamo gde sloboda sama vodi svoje poslove, ona postaje demokratija.
[John Dos Passos]

Onaj ko u svojoj zemlji želi uspostaviti demokratiju, ne treba čekati dozvolu za to.
[Brülent Ecevit]

Demokratija živi od spora između dve stranke, od diskusije da bi se pronašao pravi put. Zbog toga u demokratiju spada poštovanje mišljenja drugog.
[Richard von Weizsäcker]

Demokratija ne trči, ali ona sigurnije stiže do cilja.
[Johann Wolfgang von Goethe]

Pitanje "Ko treba vladati?" pogrešno je postavljeno. Dovoljno je ako se loša vlada može opozvati. To je demokratija.
[Karl Popper]

Ko se ne bavi politikom, a već je u političkom članstvu partije, što ne čini tako rado, on služi vladajućoj partiji.
[Max Frisch]

Izbori su stvar naroda. Odluka je u rukama naroda. Ako narod okrene leđa toj vatri i sprži zadnjicu, onda će taj isti narod morati da sedi na plikovima.
[Abraham Lincoln]

Ko je protiv politike, u stvari je za politiku koja se provodi nad njim.
[Bertolt Brecht]

Dostojanstvo čoveka sastoji se od njegovog izbora.
[Max Frisch]

Pravednost vlada tamo gde se oni kojih se neko zlo ne tiče razoružaju jednako kao i oni koje je to zlo zadesilo.
[Platon]

Blagostanje demokrata, bili oni ovog ili onog tipa, zavisi od malih tehničkih pojedinosti, od izbornog prava. Sve ostalo je sekundarno.
[Jose Ortega y Gasset]

Najveći zadatak demokratije, njen ritual i njen praznik - to je izbor.
[H.G. Wells]

Ko misli da ne mora birati, taj greši, jer indiferentnost onoga koji ne bira određuje sudbinu svih nas.
[M.A. Denck]

Iskustvo oduvek pokazuje da svaki čovek koji ima vlast u rukama ima predispozicije da je zloupotrebi. On će ići tako daleko, dok ne naiđe na ograničenja.
[Montesquieu]

Moć u čovekovom biću je ekspanzivna i ne da se ograničiti ni kroz šta drugo nego kroz moć iste ili u najmanju ruku slične veličine.
[Aldous Huxley]

Prosvetiteljstvo nije zahtevalo ništa drugo nego slobodu čoveka, i to onu neiskvarenu slobodu, pre svega, šta god da sloboda značila u tom kontekstu, naime, onu slobodu koju svojim zdravim razumom može upotrebiti u svim delovima javnog života.
[Immanuel Kant]

Istorija slobode je istorija otpora. Istorija slobode je istorija ograničenja moći vlade.
[Thomas Woodrow Wilson]

Meni je draža opasna sloboda, nego mirno i sigurno ropstvo.
[Jean Jacques Rousseau]

Sloboda je za jedno društvo ono što je zdravlje za pojedinca.
[Lord Bolingbroke]

Sloboda je dobro čije postojanje donosi malo zadovoljstva, ali njena odsutnost donosi mnogo bola.
[Jean Paul]

Sloboda je dobro koje nam dozvoljava da uživamo u svim ostalim dobrima.
[Montesquieu]

Prirodno pravo je sloboda, a dalje određenje istog je jednakost pred zakonom.
[Hegel]

Odreći se slobode znači odreći se svog ljudskog dostojanstva, odreći se svojih ljudskih prava, pa čak se odreći i svojih obaveza.
[Jean Jacques Rousseau]

Zakonodavstvo se zasniva na principu ograničenja slobode svakoga na uslove pod kojima može postojati sloboda onog drugog i to po zajedničkim opštim zakonima.
[Immanuel Kant]

Dok god sloboda ne zacveta u svim zemljama ne može uvenuti u jednoj.
[John F. Kennedy]

Sloboda je uvek sloboda drugačijeg mišljenja.
[Rosa Luxemburg]

Čovek je uvek slobodan na nečiji tuđi račun.
[Albert Camus]

Sloboda čoveka nije u tome da može činiti sve što želi, nego u tome da ne mora činiti ono što ne želi.
[Jean-Jacques Rousseau]

Dok smo se morali boriti za slobodu, znali smo šta nam je cilj. Sad imamo slobodu i ne znamo više šta želimo.
[Vaclav Havel]

Sloboda nije samo pravo. Sloboda je permanentan zadatak, stalan proces.
[Kurt Biedenkopf]

Sretni robovi su najljući neprijatelji slobode.
[Maria von Ebner-Eschenbach]


http://www.dadalos.org/srbija/index.htm

Dobrodošli u obrazovni server D@dalos za nastavnike i multiplikatore. Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je AgoraWissen, štutgardsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR)

Traktor




by Kiklop

Simulacija Velikog praska


10. septembar 2008. | 12:36 | Izvor: B92

Ženeva -- Simulacija Velikog praska, ekperiment koji bi trebalo da otkrije tajne nastanka kosmosa i njegove budućnosti, uspešno počela u Ženevi.

I pored mnogih strahova, Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN), tvrdi da nema opasnosti za sudbinu Zemlje. Eksperiment veka u Velikom hadronskom kolajderu, odnosno simulacija Velikog praska, počela je kao što je i planirano, uprkos "malim električnim problemima" o kojima u CERN-u nisu želeli da govore.

Naučnici očekuju da će eksperiment trajati od 15 do 20 godina, a maksimalna projektovana energija biće dosegnuta tek 2010. godine.

Cilj eksperimenta je simuliranje Velikog praska, u uslovima sličnim onima koji su postojali milijarditi deo sekunde posle nastanka svemira.

Merenja bi trebalo da daju šansu naučnicima da predvide dalji tok razvoja kosmosa i pronađu Higsov bozon, česticu koja je ključ za objašnjenje mase i suštine univerzuma i koja se zbog toga naziva i "Božja čestica". Međutim, čuveni fizičar Stiven Houking kladio se u 100 dolara da CERN neće naći Higsov bozon.

Oko eksperimenta veka vođene su žestoke rasprave, pošto postoji strah da bi iz njega mogle da se izrode crne rupe, koje će rasti i na kraju progutati Zemlju. Zbog takvih glasina, pojedini naučnici CERN-a primili su i pretnje smrću.

"Samo želim da pokažem o čemu se radi u ovom projektu i nadam se da ljudi, kada se bliže upoznaju sa projektom, a ja se zaista nadam da hoće, neće biti uvučeni u zastrašujuće, ali netačne priče o crnim rupama", kaže naučnica CERN-a Katerin Mekalpin.

Projekat izgradnje glavnog instrumenta, Velikog hadronskog kolajdera, do sada je koštao oko devet milijardi dolara. Kolajder je danas, kroz 27 metara dugačak tunel koji se nalazi na oko 100 metara pod zemljom u oblasti francusko - švajcarske granice, pokrenuo prvi snop protona.

Eksperimente iz laboratorije na periferiji Ženeve moguće je pratiti i preko internet sajta CERN-a.

Uvod
(kome je potreban)

Urbano zeleno
Sunday, April 06, 2008.
Kako sam pročitao današnje vesti

Zokster Something
Povratak na prapočetak


U sitna crevca
(kome su potrebna)

CERN: Mašina sudnjeg dana?

Da l' će skoro propast sveta

Divlja gradnja




pre železničke stanice Varoš, desno

by Kiklop

Revolucionarno kiparstvo/Revolutionary Sculpture


Invitation

marko krojac

i know
the most of you cant come
but anyway

had a scanning-maraton last week
and 2 days ago i brought the data to the print-workshop
latest monday i will see the results
a 30 panorama-pictures 1,2 x 0,5 meters
and we got the dom vojiska / house of the army
so a 30 picts of socialistic monuments
and mileta is still working on a half an hour film (also monuments)

dont know if they will manage to transelate that in english .......... ?

so
everybody whos around is invited to come to pancevo on saturday next week
its the officila opening of the bijenale
that means theres a lot more to see in town

the bijenale / my exhibition will be until 20. oktober

greetings to everybody
marc

______________________________

Kulturni centar i Galerija savremene umetnosti Pančeva organizatori su 13. bijenala umetnosti čije otvaranje je planirano za 13. septembar 2008. koncertom Beogradske filharmonije pod dirigentskom palicom gospodina Stivena Ganzenhauzera (Stephen Gunzenhauser)i sa solistom Marčelom Nisinmanom (Marcelo Nisinman) u krugu industrijskog kompleksa HIP Petrohemija.

Program Bijenala trajaće od 13. septembra do 20. oktobra 2008. godine.

Revolucionarno kiparstvo/Revolutionary Sculpture

Mileta Mijatović & Marc Schneider
(Pančevo/Beograd)

Fotografije/Photographs, 49 x 120 cm & digitalni video/digital video, 28 min, kolor, zvuk/color, sound
2007/08.

Šta se nalazi ispod sloja arheološke prašine koja je prekrila spomenike revolucije? Zašto su ljudi bili toliko odani komunizmu i šta se dogodilo sa racionalnom osnovom na kojoj su građeni ti spomenici – gde je nestala? Kako je moguće da su tako brzo postali arheologija? Ovaj video rad pokušava da da sve te odgovore.

MILETA MIJATOVIĆ
Mileta Mijatović je rođen 1977. godine u Pljevljima. Od 1998. godine aktivan je u pančevačkom Pokretu za mir i član je kreativnog tima Kulturbunta i Kulturbunt Zabavnika. Sa Damjanom Brkićem 2003. godine pokreće muzički sastav Klopka za pionira. Član je grupe Sedmokraka i jedan od urednika Pionirovog glasnika. Autor je filmova Trči, Mileta, trči i Jutro u fabrici. Napisao je više scenarija za stripove. Urednik je strip časopisa Ceger. Živi i radi u Pančevu.

MARC SCHNEIDER/CARL MARC S/MARKO KROJAČ (Mark Šnajder)
Rođen 1968. u Hajdelbergu, Nemačka. Fotografijom se bavi od 1990. godine. Samouk. Nekadašnji aktivan član skvoterske scene. Četiri godine fotografisao sve događaje na istočno-nemačkom brodu – kulturnom transporteru MS Stubnitz, na kom živi i kojim putuje.

Krajem devedesetih počinje da sarađuje sa organizacijama i grupama koje se bave umetnošću, mladima i ljudima isključenim iz društva, što nastavlja do danas. Od 2002. godine živi na relaciji Nemačka- zemlje ex-Jugoslavije, a najčešće u Beogradu.

Od 2006. godine član, menadžer, fotograf i vozač zavereničke grupe Sedmokraka, čiji se članovi bave neslušljivom muzikom i nazivaju Klopka za Pionira.

Izlagao u Evropi, Japanu (Tokio) i Srbiji. U poslednje vreme sve više radi na kombinovanju fotografije sa drugim medijima.

Nadzemni deo nezavršenog atomskog skloništa na Kotežu 2




by Kiklop

Mali moji

Spavajte, mali moji
vi još uvek rastete
spavajte, mali moji
neko bdi nad vama
spavajte, mali moji
mrtav je i truo ovaj grad

spavajte, mali moji
ko može sve da voli
spavajte, mali moji
nema tog što ne mogu
spavajte, mali moji
mrtav je i truo naš grad

spavajte, mali moji
retko pričate u snu
spavajte, mali moji
nemi film naš je san
spavajte, mali moji
mrtav je i truo ovaj grad

by Nandor Ljubanović




by Kiklop

Napred u prošlost, “Banatski trougao”, kaseta;
izdavač - “Panorama” - Beograd, “M. Yuser” - Novi Sad, 1997.

Sinko & Mawena




by Mawena

P.S.

Sa njima je sve nekako lepše i lakše :)

Zašto se nikad ništa ne mijenja?
(Ulomak)


Živimo okruženi ubojicama i varalicama,
sretno oženjenim moralistima
koji tucaju tuđe žene,
udovcem koji svoje grijehe pere
pljujući po nevinoj ženi,
mužjačinama u kojima čuči frustrirani,
masni, ružni ženomrzac Krleža.

Vedrana Rudan

Menda priprema baklave




by Kiklop

Zabrana diskriminacije i uznemiravanja žena


Model izmena i dopuna Ustava Republike Srbije i pojedinih sistemskih zakona


UVOD

Temeljni princip ljudskih prava počiva na pretpostavci da su svi ljudi rođeni slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima i da prava i slobode pripadaju svakom bez ikakvih razlika, uključujući razliku u pogledu pola. Načelo zabrane diskriminacije, uključujući tu i zabranu diskriminacije po osnovu pola, prihvaćena je danas u brojnim međunarodnim dokumentima univerzalnog i regionalnog karaktera. Osnovni univerzalni međunarodni dokument je Konvenciji UN o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena („Službeni list SFRJ“ Međunarodni ugovori, br.11/1981), u kojem je utvrđena obaveza država članica ove konvencije da svim odgovarajućim sredstvima sprovode politiku otklanjanja diskriminacije žena. Ova konvencija pod „diskriminacijom žena“ označava „svaku razliku, isključenje ili ograničenje u pogledu pola, što ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogući priznanje, ostvarenje ili vršenje od strane žena, ljudskih prava i osnovnih sloboda na političkom, ekonomskom, društvenom, kulturnom, građanskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo bračno stanje, na osnovu ravnopravnosti žena i muškaraca“.

Na osnovu ovog i drugih brojnih međunarodnih dokumenata, obaveza države je da unese princip ravnopravnosti žena i muškaraca u nacionalno zakonodavstvo i da zakonskim ili drugim odgovarajućim merama, obezbedi praktičnu primenu ovog principa. Poštovanje ljudskih prava, očuvanje i unapređenje ljudskog dostojanstva, ravnopravnosti i vladavine prava, kao i usklađivanje propisa i prakse sa evropskim i drugim međunarodnim standardima, osnovni su preduslovi za harmonizaciju našeg prava sa pravom EU, na putu Srbije ka integraciji u EU. Jedan od osnovnih zadataka zato mora biti i poštovanje ženskih ljudskih prava i uspostavljanje mehanizama zaštite od diskriminacije.

Iskustvo zemalja u tranziciji pokazuje da od načina na koji se pristupa ovom zadatku tokom zakonodavnih reformi u velikoj meri određuje da li će se postojeći problemi u pogledu ravnopravnosti polova rešiti ili pogoršati i produbiti. Istovremeno, promovisanje principa rodne ravnopravnosti u društvu, kao jednog od prioriteta društvenih reformi, jasan je pokazatelj dostignutog stepena razvoja civilnog društva i demokratije.

Analizom nacionalnog zakonodavstva, može se doći do zaključka da Ustav RS kao i većina zakona zabranjuje diskriminaciju po osnovu pola. Ipak, i dalje postoji veći broj odredbi nekoliko zakona, ali i samog Ustava RS, koje su još uvek ispod evropskih standarda, ili su nejasne ili kontradiktorne, zbog čega ne predstavljaju efikasnu zaštitu od diskriminacije žena u praksi. Iako do sada nije usvojen opšti Zakon o diskriminaciji niti Zakon o ravnopravnosti polova, koji bi na opštem planu regulisali zabranu diskriminacije, smatramo da uprkos tome što bi postojanje ovakvih zakona znatno poboljšalo mehanizme zaštite od diskriminacije, ta zaštita ne može biti kompletna dok se ne isprave nedostaci u Ustavu RS i osnovnim zakonima u oblastima krivičnog, radnog, porodičnog i medijskog prava.

Oblasti koje relevantni međunarodni dokumenti prepoznaju kao ključne za prava žena (otklanjanje diskriminacije žena na opštem planu, jednaka prava pred zakonom, nasilje nad ženama, oblast zapošljavanja, privrednog i društvenog života, braka i porodičnih odnosa i dr) moraju stoga biti tretirane pojedinačno. U tom smislu, predložene su izmene i dopune Ustava RS, Krivičnog zakonika, Zakona o radu, Porodičnog zakona i dva zakona iz oblasti medijskog prava - Zakona o javnom informisanju i Zakona o oglašavanju.

Tanja Drobnjak,
Violeta Kočić-Mitaček,
Saša Gajin
Aleksandar Resanović
ZABRANA DISKRIMINACIJE I UZNEMIRAVANJA ŽENA

Centar za mir i razvoj demokratije
Beograd, 2008

Kompletna publikacija

Bože pravde




by Kiklop