Terapija slikom No 010

Kiklopov doprinos Igorovoj blog žurci


Siouxsie and the Banshees - Passenger
http://www.youtube.com/watch?v=aHs9NBxH7F8

The Pretenders - Middle of the Road
http://www.youtube.com/watch?v=mdd0PJqslfE

David Bowie (feat Nine Inch Nails) - I'm Afraid Of Americans
http://www.youtube.com/watch?v=slKNd22GGaQ

PJ Harvey - Down By The Water
http://www.youtube.com/watch?v=me8aQA0VlI8

Sinko, u srećnim petnaestim




by Kiklop

Feminizam za XXI vek


Feminizam je pojam, koncept i način života koji je po mnogo čemu obeležio prethodni vek. Sâma ideja univerzalnosti osnovnih ljudskih prava – i činjenice da i žene imaju određena prava – došla je kao iznenađenje za neke, otkrovenje za mnoge, zakasnela pravda za još poneke, u svakom slučaju ovaj svet je davno prestao da bude samo svet muškaraca. S druge strane, treba napomenuti da istraživanja pravnog položaja žena ukazuju na to da su one sistematski ugnjetavane u svim svetskim zakonodavstvima, pa čak i u međunarodnom pravu (na ovo mi je svojevremeno ukazao moj prijatelj i kolega Bil Bejdžor, koji se time bavio iz stručnog/pravničkog ugla) — tako da je diskriminacija na osnovu pola u stvari sistemska i duboko ukorenjena u različite kulturne obrasce širom sveta.

Poslednjih godina, ideja ravnopravnosti za koju su se mnoge hrabre žene izborile doživela je nekoliko udaraca, i to sa strane od koje se to malo očekivalo – od drugih hrabrih žena koje su se takođe borile za ravnopravnost. Naime, neke žene tamnije puti, zatim žene iz zemalja tzv. „Trećeg sveta“, kao i žene „alternativnih“ životnih stilova i opredeljenja (kao na primer lezbejke), su ukazale na činjenicu da su „mejnstrim“ feministkinje po pravilu bele, heteroseksualne (udate, sa decom, dobrim i stabilnim poslovima, itd.) i relativno dobro stojeće, pa se postavlja pitanje imaju li one uopšte pravo da govore i zastupaju pripadnice marginalizovanih grupa. Određen nesklad se pokazuje i u odnosu glavnine feminističkih teorija i mlađih žena, gde ove druge po pravilu izjavljuju da ne žele da budu „feministkinje“ (što za njih često zvuči kao uvreda), jer feminizam za njih označava militantni pokret mrziteljki muškaraca, poprilično odvojenih (svojom klasom, obrazovanjem i prihodima) od svakodnevnog života.

Naravno, ovaj nesklad je primetan i u nekadašnjim komunističkim državama, gde često postoje prilično zatvoreni klubovi „prvoborki“ feminističkog pokreta, gde mlađe žene ili devojke gotovo po pravilu ne zalaze. Dolazi do paradoksalne situacije da se žene koje se bore za ravnopravnost u novim uslovima obraćaju uglavnom same sebi (ili svojim istomišljenicama), bez mogućnosti da izađu izvan staklenog zvona i probiju barijere klase i prihoda koje ih izdvajaju od drugih žena. Jer, ideal novih generacija (bar kad se radi o južnoj Evropi) nije Simon de Bovoar, već pre Ksenija Pajčin (1998.) ili Biljana Srbljanović (2000./2001.), sa svojom pameću, seksepilom i imidžom mlade žene koja zna šta hoće. I to hoće sada i odmah.


[Dnevni Telegraf, 2. septembar 1998.]


Biblioteka SVEDOČANSTVA Br. 23
Aleksandar Bošković:
Etnologija svakodnevnog života
IZDAVAČ:
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
ZA IZDAVAČA:
Sonja Biserko

Oko vrbe, film

Beo je i moj šef
šećeraš teški



Dom je beo
zgrada je bela
beo je i dan

smeh je beo
dah je beo
beo je i strah

svi smo mi crnci
pobeleli od straha

slon je beo
zastava je bela
beo je i kraj

brk je beo
san je beo
beo je i strah

svi smo mi crnci
pobeleli od straha



tekst: Nandor Ljubanović
"Napred u prošlost"
Isterivanje besnih glista
(MC) 1996
izdavač - “Jugo-ton”, Beograd

Prvi post bloga Urbano zeleno,


septembra 2006. godine
sledi:


DOBRO JUTRO!

Kiklop, Selbstbildnis 2006.



Druga je godina, septembar opet :)
Vreme je za sledeći korak...
drugi



DOBAR DAN!

Kiklop, Selbstbildnis 2007.

za neupućene, na svaki image klikni

Maršala Tita 71, Banatsko Novo Selo



(šljoc na fotku, za neupućene)

by Kiklop

Slovenska mitologija je velikim delom zaboravljena,


pošto su naši vladari (pred Nemanjićki i Nemanjićki period) palili sve što ima veze sa starom religijom. Ipak ostalo je mnogo ostataka, čak i u crkvenim obredima.

U početku Onaj koji je iznad nas stvorio je Zlatno jaje i u njemu zarobio Rod-a. Rod je iz sebe stvorio Ladu - odnosno ljubav i iskoristio je da bi uništio svoj zatvor i stvorio univerzum (veliki prasak?). Reč ,,priroda'' predstavlja ono što je pri Rodu. Znači on je lepo tako stvorio svet, razdvojio Jav, naš materijalni svet, od Nava, odnosno nevidljivog sveta, duhovnog i spiritualnog u koji nije mogao svako da uđe.Takođe je razdvojio Prav od Kriva, odnosno dobro od zla. Imao je 4 sina - Peruna - boga groma i zaštitnika ratnika, Svaroga - Kralja raja, Triglava i Svetovida - bogove pravednosti. Bitni bogovi su još Belobog i Crnobog.

U to vreme zemlja je bila prekrivena vodom. Belobog i Crnobog su poslali zlatnu patku da donese sa dna okeana zemlju, pa su bacili čari da se ta zemlja širi, i tako je nastalo tlo. Crnobog je hteo da baci u more i udavi Beloboga, ali se tlo prebrzo širilo tako da nije uspeo. Ovaj ga je video i naljutio se, a zbog uvrede Crnobog nije hteo da mu kaže kako da zaustavi širenje vode. Belobog šalje pčele da ga uhode, a ima i dobar odnos sa ljudima. Kada je Belobog zaustavio tlo, Crnobog je bacio čini da će ljudi morati da jedu izmet pčela, ali da bi ih Belobog spasio pretvorio je pčelinji izmet u med. Zanimljiva je još priča o prvoj kravi koju su bogovi dali ljudima po imenu Zemun. Ona se najela trave pa je dala mleko koje se vaznelo na nebesa i pretvorilo u zvezde. Tako je nastao mlečni put.

Kad smo već kod toga pojam kumstva je takođe slovenskog porekla. Kum je predstavljao spiritualnog učitelja za čoveka kome je kum. Čak je i posle smrti trebao da vodi dušu preminulog. Odatle i naziv Kumova slama. To je bila slama koju je kum stavljao ispod tela da bi duši bilo mekše dok putuje u Svargu - raj. Zanimljiva je analogija sa istokom da su Sloveni imali pojam Razbude koji je sličan sa Budom, odnosno čovekom koji je na višem stepenu umnosti i spiritualnog razvića, koji može da uđe u Nav.

Hramovi su izgledali poput Stonhedža. Žrtvovalo se žito i surutka, koja je bila piće bogova. Što se tiče pokrštavanja, ono je išlo veoma teško. Do danas su mnogi praznici očuvani. Slave su paganske svetkovine bogova, samo što je crkva umesto imena bogova nametnula imena svetaca. Tako je Sveti Ilija praznik posvećen Perunu, sveti Vasilije - Velesu (zaštitniku pastira i vukova). Velesove osobine su takođe u liku Svetog Save. Liturgija za kišu i slični obredi su takođe ukradene od Slovena...


http://www.vojvodinacafe.com/forum/uproscen-prikaz/t-4450.html

Menda & ja prethodne noći pravili žurku u kolima

by Kiklop

Aniram said...
za neupućene, izostavljena je
jako bitna informacija
za sveobuhvatno sagledavanje
ove fantastične fotografije
- kog je pola Menda?

Nandor Ljubanović said...
Menda i Kiklop su supružnici :)

SEDAM LIRSKIH KRUGOVA


Reči u kamenu


II

Živome živo krvavi dug,
brat brata jede,
druga drug.

Jede, a pojedene
nemanska već utroba ih vari
zle u goru krv.



Момчило Настасијевић

Kulka pozira,
u pančevačkoj kafani Pod lipom,
sa svojim pasošem Evropske unije




by Kiklop


Aniram said...
Tko je Kulka, i kako je zapatila tog Pasoša?

Nandor Ljubanović said...
Mark Sneider (Marko Krojač) njen je čovek.
Fotografije iz Kulina uradio je on.
Nemac po rođenju, ljubav ga dovela u Beograd.
Sa sobom je poveo i Kulku, psa mešanca, pokupio je sa,
čini mi se, berlinskih ulica :)

The future German men, The future German mothers


Posted by: pezza pan in Photobunt blog
From an unknown German newspaper, year 1935.
Under the picture to the left: “The future German men.”Under the picture to the right: “The future German mothers.”

6 Responses to “the future german men, the future german mothers”

Nata says:
ovoj fotografiji pridodajem i preporuku za citanje: Erika Mann - Zehn Millionen Kinder. Die Erziehung der Jugend im Dritten Reich

Nobody says:
Ich würde kein Bild eines Hackenkreuzes auf meiner Website zeigen.Ausländische Besucher könnten das Bild falsch einschätzen da der Sinn nicht sofort ersichtlich ist!

Pezza Pan says:
Ich glaube, wir sollen die Besucher und ihr Verstand nicht unterschätzen. Die Bilder sind ein eindeutiges Beweis, was das Dritte Reich von ihre Bürger erwartet hat.
Auf jeden Fall ich bedanke mich fürs Kommentar.

Kiklop says:
Da je engleski, pa i da razumem.

Pezza Pan says:
Ma komssija kazze da na svoj sajt ne bi stavio svastiku. “Stranci bi mogli sliku da pogressno protumacce, jerbo smisao nije na prvi pogled jasan.”

Kiklop says:
A ssto samo stranci :)

Under the picture to the left: “The future German men.”Under the picture to the right: “The future German mothers” - smisleno da smislenije ne mozze biti.


http://www.photobunt.org/?p=113#comment-169

Vanjino cveće
(u kontrasvetlu)




by Kiklop

Urbano zeleno, čedo je Kulturbunta


Kulturbunt (Gugluj za više podataka, nastao 1998. godine, kao podprojekat Pančevačkog pokreta za mir)

"Projekat je izraz umetnički oblikovanog otpora nacionalističkoj i populističkoj propagandi, primitivizmu kao uporištu totalitarizma i kiču kao dominantnom kulturnom modelu. Smisao ovog kontra-kulturnog projekta je razvijanje svesti o neophodnosti razvoja civilnog društva. Cilj projekta je afirmacija autentičnih umetničkih izraza, stvaralačkog procesa i podsticanje bunta i nekonformizma."

Godinu dana bloga Urbano zeleno!





346
"neponovljivih"
postova!

Čestitam Kiklope!
Tvoj, Nandor Ljubanović

Septic opet ima ličnu kartu
(nakon deset godina pauze)




by Kiklop

Dekriminalizacija marihuane
(Do legalizacije ima vek-dva, podnaslov UZ)


"Pod dekriminalizacijom marihuane podrazumeva se da uživalac ili onaj koji poseduje manju količinu ove biljke ne bi bio krivično gonjen, već bi bio pokrenut prekršajni postupak protiv njega. To znači da bi on bio osuđen samo na novčanu kaznu bez otvaranja kriminalnog dosijea. U zemljama u kojima je marihuana dekriminalizovana najčešće tolerisane količine su do 5 grama. U Kampanji za dekriminalizaciju marihuane se zalažu i za to da kazne budu u srazmeri sa prosečnom platom. - U Sloveniji kazna iznosi sto evra, a prosečna plata je oko 1500 evra što čini petnaesti deo primanja. Shodno tome, kazna u Srbiji bi trebalo da bude u rasponu od 1000 do 1500 din - kaže Damjan. Iako je hladni rat završen pre skoro dve decenije, kada je dekriminalizacija marihuane u pitanju, kao da gvozdena zavesa još nije podignuta. Naime, izuzimajući Sloveniju, Češku, Moldaviju i Rusiju, u ostalim zemljama nekadašnjeg istočnog bloka marihuana je još uvek kriminalizovana. Ista situacija je i u našem regionu, dok su SAD podeljene po liniji liberalniji sever i konzervativniji jug."

REZ No1, jun 2007.

Prodavac




by Kiklop

http://zokster.net/drupal


e Kiklope
Submitted by malena
okasnih na jutarnju žuraju sa tobom i Parobrodom. Pošto sam juče počela sa Crnom Gorom, da se nastavim. Evo Đelić se izvinuo! A Đilas juče u Kažiprstu reče kako je to lična izjava. Sad mu dođe i ova Đelićeva ko lično izvinjenje!!! Pa ovo je da poludiš.

Malena,
Submitted by kiklop
ove nedelje mi takvo radno vreme, pa sam ranoranilac na blogu :) Zar nisam juče predložio da se izbegavaju vesti do 10h :) Naravno da je Srbija za poludeti, "oni" to rade planski :) Eh, "stara dobra doktor Džekil i mister Hajd" Srbija - lice ka svetu, a dupe "kod kuće". Nego, ja gledam kroz prozor i čačkam nos, a ti?

Baš si bespolen!
Submitted by malena
Ja kuvam ručak, radim na drugom kompjuteru, a zvirnem šta ima na blogu. I naravno pijem kafu i još telefoniram. A, šta kažeš?

Svaka ti čast :)
Submitted by kiklop
Ja više ne čačkam nos ali i dalje gledam kroz prozor, palcem i kažipstom pravim kuglicu od iščačkanog i tako to :)

Kad već vajaš
Submitted by malena
bonsai oblike daj ga malo kreativnije. Biće ti zanimljivije.

Kuglica je zakon :)
Submitted by kiklop
To ja meditiram tako :) Neko brojanice, a neko slince :)

Fotelje Pokreta za mir Pančevo




by Kiklop

Naša književna kritika, Francuski vrt
Danilo Kiš, Čas anatomije

Terapija SLIKOM No120




Žan Kokto, broš

Deca sreće


Čovek je imao psa
psa kog je zvao Amor
latinski to je ljubav
čovek ga hranio pas ga lizao
čovek je milovao psa
i lizao ga kad su bili sami
ponekad čak i lajao
da ugodi
psu
to je moj pas
moja ljubav
govorio je čovek
to je moj čovek lajala je Ljubav
ali jednog dana
tužnog tužnog dana
čovek je primetio neke stvari
oh... kad jedem nešto bolje
manje dam svome psu
oh... ako primeti
on ce pobeći
a ja ću sam ostati
svoga psa neću više imati
svoju ljubav
moju ljubav
ubiću je
poješću je
ništa neće biti izgubljeno
i ubija je
jede
ali na kraju obeda
pojavljuje se ispod stola i umiljava se
avet psa
mahinalno čovek baca seni kost
kost
ali avet pseća
dobro se oseća
u pokrov umotana
kost za nju nije hrana
živim okom odmeri čoveka
skoči na njega i pojede ga
onda iz trpezarije
klateći se pođe
Amor živ živcijat
brzo sebi dođe
pa potrči
Amor
potrči Ljubav po gradu
treba joj drugi gospodar
ljubav za umiljavanje
ljubav za milovanje
ljubav za bičevanje
ljubav za umiranje
ljubav za proždiranje
proždiranje
proždiranje.


Žak Prever

Kukasti krst kao modni detalj?!

MAXI diskont - Pančevo
"Industry" (prodavnica konfekcije)




by Kiklop

Porno pokoljenje: Nova poljska dramaturgija
R o m a n P a v l o v s k i
PORTRET POKOLENJA



Iako dramaturzi priređuju izlete izvan svog okruženja, koga čini tzv. inteligencija velikog grada, ipak u centru pažnje ostaje njihova generacija. Među autorima je došlo čak do rivalstva oko toga ko će napisati dramu pokolenja. Za takvu titulu kandiduju se najmanje tri dela: Krunisanje, Mođelevskog, Klatin Grejprutov smešak i Valčakovo Putovanje u unutrašnjoj sobe. Junak prvog je provincijski lekar, čiji brak se raspada. U drugom, glavna ličnost je mladi umetnik koji teži uspehu šokirajućim hepeninzima. U trećem - večiti student, koji nastoji da po svaku cenu zasnuje porodicu. Svi oni pripadaju generaciji, koju su publicisti i sociolozi nekako oko 2000. godine krstili kao "Pokolenje X". Prepoznatljiva crta tog pokolenja je, prema njima, u potrošačkom odnosu prema svetu, bezidejnost i ogorčena situacija na tržištu rada, gde su sva mesta zauzela njihova "starija braća".

Najnovije drame potvrđuju opservacije sociologa i na nemilosrdan način dijagnoziraju situaciju novog pokolenja Poljaka. S jedne strane, ukazuju na izopačenu potrošnju onih koji su izvojevali pacovsku pobedu, a sa druge - bezidejni, agresivni protest onih koji to nisu uspeli.

Prvoj grupi pripadaju junaci komedije Pavla Jurka, Porno pokolenje, bogati, mladi ljudi iz sveta medija, žitelji velikog grada, koji su u postojećem kapitalizmu kao ribe u vodi. Jedan od njih, Džoni, producent je na TV...

Drugu grupu - isfrustrirane ljude sa dna kapitalističke lestvice predstavlja Pšemislav Vojćešek u scenariju Pobij sve. To je savremena verzija Zajedničkog stana Unilovskog (Wspólny pokój, Unilowski), u kom su junaci mladi ljudi, koji žive u iznajmljenom stanu u provincijskom gradu. Zbog karijere u trgovini napustili su studije, pa sada do grla zakopčani u svoja odela crnče od ponoći do svitanja, a da nemaju novca ni za zakup. Eva, sestra jednog od njih, naziva ih "pokolenjem prodavača, koji su dogurali do nigde". Ona je anarhistkinja, do mesta koje obiluje neredima dolazi samo da bi pokazala svoju mržnju prema establišmentu.Ona je ta studentkinja koja iznosi surovu kritiku pokolenja "Solidarnosti", prema kojoj je scena pijanke službenika državne bezbednosti, koji pevaju pesmu Janek Višnjevski je pao bežeći od pasa, Vladislava Pasikovskog, naivna šala.

Između konzumenata i frustriranih postoji još jedna, treća grupa, neprimećena od strane medija, a ipak najbrojnija. To su školovani mladi ljudi (između dvadeset i trideset godina), koji tek stupaju u svet odraslih, nastoje da se osamostale, pronađu posao, stan, zasnuju porodicu. Njihov problem nije samo opstati na tržištu, već i izgradnja emocionalnih veza među bliskim osobama. Takav je Koža, junak Putovanja u unutrašnjost sobe, koji iznajmljuje stan i traži posao, kako bi zadržao uz sebe svoju devojku.

Postoji još jedna karakteristika pokolenja, koju su zanemarili publicisti. To je problem identiteta i strah od preuzimanja odgovornosti za svoj život. "Imam trideset godina i još uvek ne znam ko sam. Ne znam, čak, ni ko bih hteo da budem. Ništa o sebi ne znam" - govori Maćek u Krunisanju. Koža, trideset dvogodišnji junak Putovanja u unutrašnjost sobe, nije u stanju da započne samostalan život, pa se zatvara u nemuštost svog iznajmljenog stana. Pohode ga jedino vizije njegovih roditelja, kojima se žali na svet:
KOŽA: Mamatata, žao mi je, oduvek ste želeli da izrastem u nekog tamo, napolju... A ja sam nekako izrastao, izrastao prema unutra, i sve mi se nekako tako dešava, mamatata, nekako nerealistički, pa ne uspevam normalno ni da razgovaram, niti da se smejem, pa ni da budem naivno, spoljašnje stvorenje. Oprostite mi, mamatata.Obojica: i Koža i Maćek, imaju nešto od junaka Kartoteke Tadeuša Ruževiča, koji je kao i oni bežao od stvarnosti u krevet. Problem je u tome, što su njihove kartoteke još uvek prazne, oni nisu preživljavali okupaciju, kao njihovi dedovi, a nisu bili ni u opoziciji kao pokolenje njihovih očeva. I, na kraju, ničim ne ukazuju na to da će se njihove puste kartoteke u budućnosti ispuniti novim karticama...


http://polja.eunet.yu/polja434/434-18.htm

U Nesebaru




by Kiklop

Mali moji


Spavajte, mali moji
vi još uvek rastete
spavajte, mali moji
neko bdi nad vama
spavajte, mali moji
mrtav je i truo ovaj grad

spavajte, mali moji
ko može sve da voli
spavajte, mali moji
nema tog što ne mogu
spavajte, mali moji
mrtav je i truo naš grad

spavajte, mali moji
retko pričate u snu
spavajte, mali moji
nemi film naš je san
spavajte, mali moji
mrtav je i truo ovaj grad


"Napred u prošlost"
"Banatski trougao", MC, 1997
tekst: Nandor Ljubanović.
izdavač - “Panorama” - Beograd &
“M. Yuser” - Novi Sad

Porodični album
Zamena pertli na novim patikama




by Kiklop

Subject: little serbian horrorshow


----- Original Message -----
From: marko krojac
To: marko krojac gmail
Sent: Friday, August 31, 2007
12:24 PM
Subject: little serbian horrorshow

wasnt a bad jobbut... yesterday i have been in kulina, in the home for "children with mental disabilitys", with an american delegation from "mental disability rights international / mdri"it reminded me of pictures i know from a photobook about that kind of institutions in italy in the 60s or pictures i remember from rumania from the beginning of the 90seven knowing more or less what was awaiting me, it was shocking... horrible conditions, not only the lack of personal and money... more, i think, still the lack of acceptance in the serbian population.a little similair to the most of the refugee-camps (out of sight, out of mind) we had the luck, that there was a TV-team the day before, so they didnt care about filming and taking pictures when the same group (mdri) was there before, in june, they werent allowed to take pictures was not easy for me taking pictures (i felt a kind of voyeuristic) but i think its nessesary to show that (hoping that theres going to be a change ....)
..................
so short once more
marc

Markov mejl je postavljen i kao post na
http://zokster.net/drupal/node/305