Terapija SLIKOM No65

Prevencija kriminala


Kada bi sadržaj novog filma Stivena Spilberga mogao da bude pretvoren u stvarnost, onda bi sasvim sigurno život na zemlji bio mnogo bezbedniji. U ostvarenju "Minority Report" policajci hapse ubice pre nego što ovi počine krivično delo zahvaljujući kompjuterskoj tehnologiji. Do takve, Spilbergovske budućnosti, vlade velikog broja država, a naročito onih u tranziciji, među kojima je i Jugoslavija, imaće značajnih problema sa suzbijanjem kriminala. Ministarstva unutrašnjih poslova s tom pojavom pokušavaju da se izbore prevencijom, odnosno sprečavanjem nastanka kriminalnih dela.

B92 Vesti za 18.05.2002.

Spomenik




Spomenik palim borcima u NOB-u (Narodno-oslobodilačkoj borbi)
i žrtvama fašističkog terora grada Paraćina 1941-1945

by Spirič

Anarhija, država i utopija

Robert Nozik


Individue imaju prava i postoje stvari koje im nijedna osoba ili grupa ne sme učiniti (a da ne povredi njihovih prava). Ta su prava toliko čvrsta i dalekosežna da se postavlja pitanje šta država i njeni službenici uopšte mogu ili smeju da urade. Koliko prostora individualna prava ostavljaju za državu?... Naši glavni zaključci u vezi države jesu da je minimalna država, ograničena na svoje osnovne funkcije zaštite od nasilja, krađe, prevare, nepoštovanja ugovora i tako dalje, legitimna; da će svaka država sa širim ovlašćenjima povređivati prava osoba da ih se ne prisiljava da čine neke stvari, te će stoga biti nelegitimna; kao i da je minimalna država poželjna i ispravna.

Tetka Pece Pana




by Kiklop

Veliki narodni kuvar





ubijanje ribe - klanje ribe

Holy Bible
(WARNING!)

Terapija SLIKOM No7

Dva glupa psa

Dva glupa psa
ti i ja
prijatelja dva
ti i ja

za sve, u svemu,
kažu, protiv sebe
snom i samo snom

za godine sve
rodi se istina, gle
glupi smo, glupi
i dolar nam treba
čuj, dolar - para
para do neba

by Nandor Ljubanović

Grb grada Kikinde

Improvizacija kao oblik kulturne rekreacije


Vratimo se kulturnoj rekreaciji. Iskoristimo priliku da preispitamo stanje muzike u našem društvu. Nećemo da se oslanjamo samo na naše Šamane - kompozitore, džez muzičare, pop zvezde, ili čak medije, i tržište – za našu muziku. Pogledajmo u sebe. Kao edukator, preuzeo bih odgovornost da ohrabrim svako ljudsko biće da stvara muziku. I jedan od najboljih načina kojih mogu da se setim jeste muzička improvizacija. To svako može. Svako može da učestvuje. Za neke, zapravo, za mnoge, biće potreban nekakav uvod. Ali ukoliko možemo da nastavimo dijalog sa našom decom, vršnjacima, i sa običnim ljudima u publici, možemo stvarati „kolektivnu muziku“, koja može doneti više izlečenja svetu nego ceo vek psihoanalitičara i psihijatara. Ono što je ljudima potrebno jeste neverbalno povezivanje sa samima sobom. Potreban im je pristup svojim mestima Tišine i Buke, i alati za pravljenje muzike iz ova dva ekstremna stanja. Svi muzičari dele ovu magiju. Moramo učiniti ovaj dar dostupnim svima.

LaDonna Smith
addlimb.org, 2007

Terapija SLIKOM No90 & No91

Tuxedomoon


Na vašim prvim albumima na Made to Measure etiketi, "Sedimental Journey" i "Tone Poems", sjekli ste i ljepili magnetofonske trake, puno prije upotrebe kompjutera i cut-paste tehnologije. Šta mislite o tom napretku tehnologije i njenoj upotrebi u muzici.

O tome mislim sve što se može misliti ali drago mi je da imam takvu tehnologiju u rukama jer je mnogo lakše raditi i manje destruktivno po vaše materijale, pa su stvari manje dragocjene, imate više vremena da odlučite što ćete učiniti. Imate suviše promjenljivih koje treba uzeti u obzir pre donošenja konačne odluke. Svakako, kada sjeckate trake i imate par kopija koje možete da načinite prije nego što počnete primjetno da gubite signal, ova ograničenja imaju svoju draž, ali ipak... Lično sam, u potpunosti okrenut digitalnoj tehnici. Jedna od stvari koja je rezultat toga je interesantan izazov ukoliko ste riješeni ili prisiljeni da iznova pravite nove stvari. Nisam baš mlad, pa nisam ni prisiljen da dođem do svog novog identiteta. Ali baš zato što je digitalna obrada tako jednostavna za rad i dostupna svima, novom talentu se jako teško profilirati. Mislim da je to ogroman izazov.

DOP Music interview (ulomak)

Suvenir




by Kiklop

"Deca nacista" tuže Norvešku


U Norveškoj, ljudi koji su rođeni u okviru nacističkog programa rađanja arijevske dece između nemačkih očeva i norveških majki, tužili su norvešku državu zbog toga što ih navodno nije zaštitila od diskriminacije posle Drugog svetskog rata.

Grupa od 159 ljudi, od kojih su osim petoro svi norveški državljani, pokrenula je proces pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Tokom Drugog svetskog rata najmanje osam hiljada dece je rođeno od nemačkih očeva i norveških majki u okviru nacističkog programa pod imenom "Lebensborn".

Cilj tog programa bio je stvaranje "arijevske vladajuće klase" rađanjem plavokosih i plavookih beba za "hiljadu godina dugu vladavinu nemačkog rajha".

Posle rata, mnogi od njih su izloženi maltretiranju uključujući i zatvaranje u psihijatrijske bolnice samo zbog toga što su im očevi bili Nemci.

Norveška država je u prošlosti ponudila ograničenu odštetu ljudima koji su postali poznati kao "Deca lebensborna" mada nikada nije prihvatila potpunu odgovornost za slučajeve maltretiranja od kojih su se neki dogodili i pre 60 godina.


BBCSerbian.com News, četvrtak, 08. mart 2007.

Srušen deo Teslinog zida!

(Prvomajska ulica)




by Kiklop

Marihuana unosnija od kukuruza


Indipendent beleži da je najunosnija poljoprivredna grana u SAD postalo uzgajanje marihuane.

Višedecenijska nastojanja američkih vlasti da zauzdaju uzgajanje i konzumiranje marihuane očigledno nisu dala rezultate - uzgajivači marihuane, prema konzervativnim procenama, zarađuju 35 milijardi dolara godišnje, a uzgajivači kukuruza 23 milijarde. U izveštaju vodećeg lobiste za promenu zakona o narkoticima Džona Getmana, koji kako tvrdi, koristi podatke same vlade, navodi se da je uzgajanje marihuane u Alabami unosnije od uzgajanja pamuka, više vredi od kultivacije groždja i povrća u Kaliforniji, kikirikija u Džordžiji i duvana u Južnoj i Severnoj Karolini.

Gospodin Getman i drugi aktivisti smatraju da je možda došlo vreme da se cela ta industrija legalizuje, kako bi mogla da se podvrgne zakonskoj kontroli i naplati poreza.

BBC (Serbian), utorak, 19. decembar 2006.

Terapija SLIKOM No466

Subject: Projekcija filma NEVIDLJIVA NACIJA


Delivered-To: kulturbunt@gmail.com
Tue, 13 Mar 2007
From: Zoran Jovic akkbns@yahoo.com

SUBOTA, 17.03.2007, 22:00
Noćni klub Springfield Banatsko Novo Selo

Gosti večeri: Autor: Darko Kovačević & akteri subotičke alternativne muzičke scene

“NEVIDLJIVA NACIJA”
trajanje: 93 min
Produkcija: Net1zen, 2006.

Dokumentarac o stvaranju i razvoju nezavisne muzičke scene u Subotici tokom perioda komunizma, nacionalizma i pseudo tranzicije. Isto tako, ovo je sociofenomenološka studija o individualcima koji odbijaju da budu deo ponuđenog društvenog poretka ili da na bilo koji način uzmu učešće u njemu. Film obiluje arhivskim snimcima bendova koji se nikada nisu probili do šire javnosti, i prikazuje priče ljudi koji bi se mogli okarakterisati kao marginalci.

Realizaciju projekcije filma pomogla i Mesna Zajednica - Banatsko Novo Selo, ustupivši video projektor na korišćenje.

Terapija SLIKOM No349

SFRJ Pojmovnik - Kovin


Varošica u Južnom Banatu na obali Dunava. Poznata je po tome što je u njoj smeštena poznata psihijatrijska bolnica, tako da se reč kovin koristi za označavanje nečijeg (problematičnog) mentalnog statusa. Reći za nekog da je "zreo za Kovin", znači da je taj u najmanju ruku blesav ili čak i lud. Kovinska psihijatrijska bolnica je, inače, ograđena jakom zidanom ogradom za koju su početkom devedesetih godina ovog veka neki ekstrasensi tvrdili da je počela da se pomera, a da se dvorište ludnice širi. Panična upozorenja tih marginalaca ostala su bez odjeka u široj javnosti sve dok i najvećim skepticima nije postalo jasno da je kovinska ludara poprimila gigantske razmere, da se proširila i rasprostrla po ogromnom postoru koji je upravo iz tog razloga nazvan balkanskom ludnicom ili balkanskim cirkusom.

Živoslav Miloradović

Mama Njegoš napunila 68 godina




by Kiklop

Predmet filozofije je...


Naselje Tesla, uz istoimenu pančevačku fabriku sijalica. Noć. Praznim pepeljaru u jedan od tri prljava i smrdljiva kontejnera. Ispred srednjeg je bačena knjiga... “Osnovi učenja marksizma”, autora dr Gligorija Zaječaranovića. Visoka ulična svetiljka daje dovoljno svetlosti:

“Predmet filozofije je uvek bio problem saznanja (podvučeno duplo), kojim se ona i sada mora baviti. Nije reč o ovom ili onom znanju, o pojedinim vrstama znanja. Reč je o znanju kao takvom, o tome kako je saznanje uopšte moguće i na čemu se zasniva, koje su njegove osnovne pretpostavke, osnovni stavovi i kategorije… Filozofija mora sadržavati kritički odnos prema celokupnom saznanju, postaviti pitanje njegove osnovanosti, biti kritika saznanja i analizirati njegove pretpostavke… Saznanje, kao predmetno, ukoliko se odnosi na objektivni svet mora biti istinito. Pitanje istinitosti nekog konkretnog znanja nije uvek lako rešiti. Radi toga je neophodno utvrditi opšte uslove pravilnog mišljenja i kriterijume objektivne istinitosti saznanja. To je takođe predmet filozofije”.

by Kiklop

Kiklopova Osmomartovska večera za Mendu




by Kiklop

Kupi dete


Kupi dete obećanjem
kupi dete vaspitanjem
kupi dete poslasticom
kupi dete krpicom
kupi dete...

kupi dete nežnošću
kupi dete vernošću
kupi dete strahom
kupi dete mrakom
kupi dete...

kupi dete popovanjem
kupi dete šamaranjem
kupi dete novcem
kupi dete srcem
kupi dete...

kupi dete radošću
kupi dete glupošću
kupi dete rečima
kupi, toga uvek ima
kupi dete...

kupi dete verovanjem
kupi dete strahovanjem
kupi dete istinama
kupi dete ucenama
kupi dete...


tekst: Nandor Ljubanović

"Napred u prošlost"
"Svaki čovek treba da", kaseta, 1997
izdavač: "Panorama" - Beograd, "M. Yuser" - Novi Sad.

Predzadnji "kvadrat"




Strip: Priča o Duhovima

Tehnika: Keramika
Obim: 21 "kvadrat"
Autor: Larisa Ackov
Izvor: Pionirov glasnik

Kompletan strip:
http://www.pionirovglasnik.com/?category=22&content=469

Dijalog - Globalizacija i nacija


Dr Dušan Bjelić bavi se jednom od danas najaktuelnijih tema - odnosom globalnog i lokalnog. Dok na Univerzitetu u Portlandu drži dva kursa: "Nacionalizam i multikulturalizam" i "Balkan i dijaspora", na beogradskoj konferenciji o Hani Arent Dušan Bjelić je učestvovao na sesiji pod nazivom "Nacionalizam i kosmopolitike". U razgovoru se odmah dotičemo jedne polemike koja je na spomenutoj konferenciji bila važno mesto: kako dostići ideal ljudskih prava za sve.

...

Republika: Na ovoj konferenciji je obnovljena i tema radikalnog zla, tema na kojoj je nekada i Kant ostao neshvaćen. Najsažetije, u formi pitanja, ona glasi: da li iz toga što je neka radnja zla - što nije teško utvrditi - sledi da je i izvršilac zao? Ako je čovek slobodno biće on po prirodi nije ni zao ni dobar, već tek u slobodi postaje jedno ili drugo. Ali ljudi iz najbanalnijih motiva čine strašno zlo. Neki objašnjavaju da su to ljudi koji, zbog nekog defekta, ne mogu da se postave u položaj "drugog" - inače ne bi činili takva dela. Kako dospeti do slobode koja bi za većinu ljudi postala sloboda za dobro?

Dušan Bjelić: To jeste univerzalno pitanje, ali izgleda i kao neka vrsta geometrijskog problema koji zahteva realan prostor i realno vreme. Ja zapravo nemam odgovor na njega i ne znam kako da počnem sa odgovorom; pitanje zla najviše razumem na način na koji ga je Gete razumeo budući da je bio protiv manihejskog razumevanja koje dobro i zlo oštro odvaja. U Faustu on se pita kako da se zlo koristi za svrhu dobra. U tom smislu između njih uvek postoji jedan dinamički proces.

Republika: Razvoj tehnike je nešto neumitno, ali on, kao uzgred, vodi ka tome da učiniti veliko zlo danas sve više postaje nešto banalno. Da li banalnost zla (o kojem je govorila i Hana Arent), koja sve više nastupa kao kolateralna šteta prosperiteta, ima neke veze sa globalizacijom koja, kao ideja, u svetu ima mnoge "umne glave" za svoje pristalice? Kako da banalizacija zla ne bude jedna od posledica globalizacije?

Dušan Bjelić: Mislim da se ta banalizacija zla u ovom slučaju odnosi najviše na elektronske medije koji su u poziciji da daju brzu i momentalnu sliku o onome što se u svetu dešava. Zlo koje se ranije nije videlo sada se može videti i "opravdati". Pri tom, opravdanje je jedno, a drugo je sama estetika te banalnosti. Kamera postaje naše izduženo oko koje može da vidi dalje i bliže nego naše oko, ona gleda za sve nas. Stvari koje smo ranije morali da zamislimo sada imamo putem te slike. U tom smislu tehnologija pokriva sferu imaginacije koja je postojala u jednom predtehnološkom društvu i doprinosi banalizaciji jer se kolonizira prostor naše imaginacije i fantazije. Globalizacija tome doprinosi tako što se, s jedne strane, elektronski mediji brzo usavršavaju, a s druge strane brzo šire tako da gotovo nema prostora na planeti koji ne može da se vidi. Postoji jedan totalni panoptikum (o kojem je govorio Fuko) u kojem se društvo izvan zatvora pretvara u jedan veliki zatvor.


Tatjana Jovanović
("Republika" Broj 292-293)

Terapija SLIKOM No121

Umetnikov bes protiv nacizma


Portparol "Kristija", čuvene svetske kuće za aukcije umetničkih dela, izjavio je da će se ove nedelje izvršiti licitacija slike "Mornar" Maksa Bekmana, jednog od vodećih nemačkih ekspresionista. "Mornar", naslikan 1938, ključno je delo Bekmanove pobune protiv nacista. Slika je svojevremeno bila i na Gestapovom spisku za spaljivanje, zajedno sa još 600 Bekmanovih dela koje su nacisti konfiskovali. Preživela je zahvaljujućhi "tajnoj kolekciji" maršala Geringa, koji se nije mnogo obazirao na Hitlerove i Gebelsove antimodernističke stavove. Sadašnja vrednost slike procenjena je na osam miliona funti. "Mornar" je jedan od udarnih radova političkog slikarstva 20. veka. Ova slika je deo istorije i pruža direktan uvid u sav Bekmanov bes. Na njoj je slikar zauvek odbacio impresionizam, pastelni kolorit i meko osvetljenje, u korist oštrih linija, napadnih boja i većeg emocionalnog doživljaja. Slika je naslikana neposredno posle Bekmanovog bekstva u Holandiju, kada su ga nacisti proglasili "degenerisanim umetnikom" i osudili na zatvor i kastraciju! Usponom nacista, Bekmanove slike su povučene iz svih nemačkih muzeja. Uz Ota Diksa i Georga Grosa, Bekman je bio najprokaženiji nemački slikar u vreme Trećeg rajha. Njegove slike su bile izložene na izložbi "Degenerisana umetnost", čiji je "kustos" bio lično dr Jozef Gebels. "Degenerisana umetnost" je zamišljena kao fašistička antipropaganda "homoseksualnog, bolesnog jevrejskog modernizma" (originalne Gebelsove reči na otvaranju izložbe u minhenskoj policijskoj stanici). Bekman je bio član umetničke grupe "Nova objektivnost", koja je direktno oponirala Hitleru, portretišući svu bedu Nemačke tridesetih: invalide rata, uspon militarizma i totalni raspad građanske klase.

"Glas javnosti"
10. Oct 2001 16:59 (GMT+01:00)

American Gothic, Grant Wood




Apologies and appreciation to Grant Wood
The Art Institute of Chicago owns the painting
The image is in the Public Domain
This was a fun project

13

(Prvi deo)

2007 (19.01) - Najmanje 44 osobe poginule u nevremenu koje je pogodilo severozapadnu Evropu. Orkan stigao u Rumuniju, vetar se u Srbiji neće osetiti. Najteže je bila pogođena Velika Britanija, gde je u naletima vetra brzine preko 160 kilometara na sat poginulo 13 osoba. U Nemačkoj je poginulo 11 osoba, šest u Holandiji, po tri osobe u Češkoj i Francuskoj, dve u Belgiji i šest osoba u Poljskoj. Orkan "Kiril" se juče sa severozapada zemlje proširio po celoj Nemačkoj, dostigavši jačinu od 191 kilometara na čas.

1836 (06.03) - Meksikanci pod komandom generala Antonija Lopeza de Santa Ane zauzeli tvrđavu SAD Alamo u Teksasu. Tokom borbe duge 13 dana poginulo svih 156 Teksašana, među njima Dejvi Kroket.

2004 (13.06) - Prema rezultatima glasanja u Holandiji, u izbornoj jedinici u ambasadi Srbije i Crne Gore u Hagu, najviše glasova dobio je Boris Tadić, saznaje FoNet u ambasadi SCG Hagu. Na izbore nije izašao nijedan od 13 prijavljenih pritvorenika Haškog tribunala (glasanje dijaspore na predsedničkim izborima).

1987 (12.06) - Bivši car Centralnoafričke Republike Žan Bedel Bokasa osuđen je na smrt zbog zločina izvršenih tokom 13-godišnje vladavine.

1930 (13.07) - U glavnom gradu Urugvaja Montevideu počelo prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo, na kojem je učestvovalo 13 timova, među njima i jugoslovenski.

1983 (23.07) - Borba za nezavisnost Tamila eskalirala u građanski rat u Šri Lanki, kada su tamilski pobunjenici ubili 13 vojnika, a sinhaleška većina odgovorila ubijanjem hiljade tamilskih civila na jugu zemlje.

1904 (21.07) - Završena trinaestogodišnja gradnja Transibirske železnice od Moskve do Nahotke kod Vladivostoka, dugačka 9.300 kilometara.

1934 (22.07) - Američkog pljačkaša banaka i ubicu, "državnog neprijatelja broj jedan" Džona Dilindžera, u Čikagu posle 13 meseci potere ubili agenti FBI.

1941 (13.07) - U Crnoj Gori je podignut ustanak protiv italijanskog okupatora. Od početka Drugog svetskog rata to je bio najveći opštenarodni ustanak u okupiranoj Evropi.

1985 (13.07) - Sovjetski atletičar Sergej Bubka postigao je novi svetski rekord u skoku sa motkom kada je u Parizu prvi put preskočio šest metara.

by Kiklop