Srećno!

(šta god to značilo)

Janez Drnovšek


Televizori će se ugasiti, kompjuterski sistemi raspasti, bežični telefoni ućutati, električne veze biće prekinute... Scenario je strašan i moguć, a to ne govorim zato da biste se sada plašili i tresli zbog budućnosti. Samoupozoravam na to da su temelji na kojima smo izgradili svoj svet veoma krhki.

http://www.gibanje.org

Strikan "pali" (startuje) "trabanta"

Srpske narodne izreke - BEŽI...

(čitao kum Goran)

Pančevački lebac u Beogradu




by Kiklop

B92 Blog - Crtice


Meni su kao klincu pričali da ne pozajmljujem svoje knjige drugima jer će zlobnici sedeti na njima, pa ću posle ja biti pametan kao dupe... I ja ih nisam poslušao :(
Predrag M. Azdejković

Ne vredi da se nešto pravim nostalgičnim, dovoljno sam patetičan i bez toga.
Boris Drenca

Seoska organizacija SK na Durmitoru, koja je 1968. zatražila od SSSR-a da se u roku od 8 dana povuče iz Čehoslovačke.
Drago Kovašević

Niste mi uopšte odgovorili na pitanje i ne znam kako smo stigli do Hitlera.
Umbra

Biljana, neko koristi hiperbolu, drugi parabolu, a neko macolu!
Milivolt

Vojo nije kleknuo ni kada me je prosio, pa neće ni pred Karlom
sonja k. citira Jadranku Šešelj

U mojoj kući se više ne govori o politici, i to među ukućanima. Moj otac i ja smo se posvađali, zbog koga li, zbog Čede. Ili beše nezavisnog Kosova. I on, razočaran što deca ne ispadnu uvek onakva kakvu želite, jednostavno aminova zabranu govora o politici u kući. I to po principu, bolje da nema slobode govora, nego da se svađamo.
Slayayu

Država Srbija je sve što se nalazi između 63. padobranske i kruga Dvojke. Uključujući i te dve krajnosti...
Mićo Basara

Moji sinovi (9 i 11) vole Tvoje filmove i savršeno ih razumeju mada su rođeni i odrasli u Americi. Nastojim da im sačuvam dušu pošto mi Ti reče pre neku godinu kod našeg zajedničkog prijatelja iz ulice Kapetana Petrovića da sam ja svoju svojim odlaskom izgubio.
Federico DeSorderas Goranu Markoviću

Podržavam štrajk glađu Vojislava Šešelja. Samo da potraje!
Strani plaćenik

Evo nam slogana: SA NINOM SE ZNA VIŠE SA NINOM SE DUPE BRIŠE
aleksandrija

Izađi, Rašo, izadji iz rupe, da te Karla poljubi u dupe.
Hag, citirala novinara NIN-a

Ubistva koja su se odigrala u Srebrenici predstavljaju tako težak zločin protiv čovečnosti, da su se oni koji su ih počinili ispisali iz ljudskog roda.
Dejan_V

Ko se nije napio vina sa Dobricom Ćosićem taj ne razume zapad.
asterix

P. Pan došao iz Nemačke




by Kiklop

Bernar Anri Levi

BEOGRADSKA PUBLIKA JE SUMNJALA U PRIZORE UŽASA


Strazbur -- "Srbija naravno, nije postala demokratska zemlja, ali činjenica da je jedno ovakvo veče u njoj bilo moguće, da sam smeo, satima, da govorim o srpskim zločinima pred srpskom publikom, a da ne budem linčovan, govori ipak o nečemu", izjavio je francuski filozof Bernar Anri Levi za "Zurnal de dimans" posle beogradske projekcije svog filmskog prvenca "Bosna", kojoj je prisustvovao. Uz razgovor sa autorom, pariski nedeljnik za ponedeljak najavljuje prikazivanje Levijevog filma na TV B92. Levi izjavljuje da je "dugo sanjao o danu kad će ubice ili saučesnici ubica, ili oni koji su pustili ubice da delaju, konačno moći da vide šta se radilo u njihovo ime". Na premijeri u beogradskom bioskopu "Rex" je, po Levijevim rečima, pored "nekolicine dokazanih demokrata" bilo "nacionalista, nostalgičara za starim rezzimom, ljudi koji su došli da ga ućutkaju i da protestuju". "Stekao sam utisak da naspram sebe imam ljude koji izlaze iz dugotrajnog košmara, mesečare koji su počeli da se bude". Najveći deo beogradske publike je, prema Levijevim rečima, stavio pod sumnju njegove prizore užasa i masakra u filmu "Bosna": "Izbor je bio ili bes, buka, tuča, sprečavanje projekcije, razbijanje ekrana. Ili da se kaže: 'Sve je to tkanje sačinjeno od laži, izmišljotina, montaža, imamo pre sobom vođu orkestra velike jevrejsko-masonsko-vatikanske zavere protiv veličine srpskog naroda'", zaključio je Levi.

B92, decembar 2001.

Vizitkarta

Latinka Perović - Agonija sveta palanke

Istorijski kontekst dela Radomira Konstantinovića


Ime Radomira Konstantinovića i naslov njegovog najpoznatijeg dela - "Filosofija palanke" postali su apsolutno nedeljivi. Ime pisca podrazumeva naslov dela, delo podrazumeva ime pisca.

Imajući, razume se, u vidu vrstu knjige i novije vreme, preciznije drugu polovinu XX veka, "Filosofiju palanke" bih označila kao jednu od ključnih knjiga u srpskoj kulturi. Ključnih knjiga po definiciji nema mnogo ni u velikim kulturama, a malim - pogotovo. "Filosofiji palanke" uz bok stoji, možda, još samo knjiga Miodraga Popovića "Vidovdan i časni krst" - "ta genijalna knjiga", kako je za nju rekao istoričar Ivo Banac. Obe ove knjige imale su sličnu sudbinu: dugo su bile prećutkivane.

Objavljena prvi put davne 1969. godine, "Filosofija palanke" počela se više čitati i citirati u poslednjoj deceniji XX veka. Bilo je potrebno da se duh palanke otelotvori u svim pojedinostima, da bi "Filosofija palanke" postala ključ za razumevanje krvavog haosa u toj deceniji, kao, u suštini, agonije srpske patrijarhalne civilizacije u njenom najnovijem, i najdramatičnijem, sudaru sa modernom civilizacijom.

Šta se od karakteristika duha palanke u poslednje dve decenije nije manifestovalo i ostvarilo? Trijumfovalo je, pre svega, "izvanredno jako osećanje kolektiviteta", kome je sve "pretežno lično, individualno (ma u kom pravcu) nepoželjno". Sabiranju, zgušnjavanju nacije - kolektiviteta pomagalo je "jako osećanje za istoriju, izvestan duh istoričnosti", koji su, u suštini, "delo van-instorijskog (ili samo protiv-istorijskog duha"). A zatim opsednutost smrću, na kojoj je, kako bi rekao Ivan Lovrenović, nastala kultura smrti, čije je pravo lice bescenje života.


Ogled o srpskoj patrijarhalnoj civilizaciji: Radomir Konstantinović

Izgubljen u složenostima, otporan na promene, svet palanke je ideološki prost-totalitaran. On je negirao svaku protivurečnost, suzbijao mišljenje i odbacivao tvoraštvo. Nagon za zatvaranjem bio je doveden do vrhunca. Ne mireći se sa svojom propašću, infantilan i inferioran svet palanke prešao je u agresivnost "prema svemu što je ono - strano, što je od drugoga sveta, što je, jednostavno, 'od sveta'". A njegova filozofija, filozofija palanke, okrenula se "neizbežno... ludilu".

Patrijarhalnost prožima i leve i desne ideje, orijentacije i programe i u modernoj istoriji Srbije. Zato se bez "Filosofije palanke" ne može napisati društvena istorija Srbije u XIX i XX veku. Ta knjiga, zaista i pre svega, jeste "ogled o srpskoj patrijarhalnoj civilizaciji". Već sama njena pojava je znak distance prema toj civilizaciji, a distanca je rodno mesto alternative. Zato je bitan istorijski milje iz koga je proizašla "Filosofija palanke". Odnosno, u kome je bio moguć jedan Radomir Konstantinović. Verovatno uprošćeno, ali u tom miljeu ja razaznajem tri linije.

Norberto Bobio u svom delu "Liberalizam i demokracija" kaže: "Cjelokupnim političkim mišljenjem dominira velika dihotomija: organicizam (holizam) i individualizam (atomizam). Premda kretanje nije pravocrtno, može se reći da organicizam pripada prošlosti, a individualizam je moderan (ili barem od njega može početi teorija moderne države).

"...liberalizam čupa pojedinca iz organskog tijela društva i omogućuje mu da živi, barem veći dio života, izvan majčine utrobe, baca ga u nepoznat svijet pun opasnosti, gdje vlada borba za opstanak, a demokracija pojedinca ponovo priključuje drugim ljudima koji su mu slični, kako bi na temelju njihova spoja društvo bilo ponovo uspostavljeno - ne više kao organska cjelina, nego kao udruženje slobodnih pojedinaca."

Ta dihotomija karakteriše i modernu istoriju Srbije. Dominante ideologije u njoj, i nacionalna i socijalna, uključujući i komunističku, su organističke. Kad danas čitam kako mi, valjda posle komunističkog totalitarizma, treba da se vratimo u Evropu, u kojoj smo uvek bili, prisećam se Todora Manojlovića, koji je, 1927. godine, u "Letopisu Matice srpske", pisao: "Mi živimo, nekako eksteritorijalno usred Evrope, u čijoj idejnoj evoluciji ne učestvujemo... Karakterističan je tu antimodernizam."

Prva linija u istorijskom miljeu Radomira Konstantinovića i njegove "Filosofije palanke" na tragu je slabije, ali u modernoj istoriji Srbije postojeće, tradicije individualizma i modernizacije. On se nadovezuje na prosvetiteljstvo Dositeja Obradovića i naučnost đure Daničića, koji je govorio: "Za otadžbinu se može umreti na svakom korisnom poslu." Na tragu je Ilariona Ruvarca, koji je pisao da se istoričar prema izvorima ne može odnositi "kao svako dete i prost narod". Najzad, na tragu zagovornika države kao sredstva, a ne cilja, vladavine zakona i dostojanstva građanina. Ta strana pomenute dihotomije probijala se i kroz komunističku partiju po logici, kako Gramši kaže, kad postoji jedna partija, onda sve stranke postaju unutarnje. Ona je bila najugroženija na kraju XX veka, kada je kolektivizam već ušao u degeneraciju.

Druga linija istorijskog miljea u kome sazreva Radomir Konstantinović je porodična linija. "Dekartova smrt", ako sam dobro pročitala, pokazuje koliki je značaj on sam pridavao toj liniji. Njegov otac, čuveni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Mihailo Konstantinović u svom delu "Politika sporazuma. Dnevničke beleške 1930-1941. Londonske beleške 1944-1945", koje je, 1998. godine, objavljeno u Novom Sadu, nije, naravno, pisao o filosofiji palanke, ali je uočio mnoge njene karakteristike koje zvuče kao dijagnoze:
"Naši ljudi: sami se proglasili autoritetima."
"Naši ljudi zadocnjavaju u shvatanjima."
"Naši su ljudi pretenciozni. I lenji."

Mihailo Konstantinović je između organicizma i individualizma nedvosmisleno bio na strani ovog drugog. "Fašizam, komunizam i nacionalsocijalizam" - pisao je - "mislim da imaju zajedničku osnovu: reakciju protiv individualizma, ali ako su te reakcije razumljive, pitanje je može li se izmeniti osnovno načelo moderne civilizacije. Hoće li primarnost kolektiva biti moguće svuda provesti?"

Najzad, o trećoj liniji istorijskog miljea Radomira Konstantinovića. Iskustvo XX veka je i njegovo lično iskustvo. Hana Arent je svoju studiju "O totalitarizmu" napisala sažimajući iskustva i nacističkog i komunističkog totalitarizma. Radomir Konstantinović je na ključni fenomen svoga veka reagovao analizom slučaja, relevantnom za istoriju totalitarizma uopšte.

Radomir Konstantinović nije samo anatom sveta palanke u agoniji. On je jedan od graditelja modernog sveta, Evrope u Srbiji. Njegovo osmotomno delo "Biće i jezik", koje je nastalo između 1970. i 1981. godine, i koje sadrži sto trinaest rasprava o isto toliko srpskih pesnika, jedinstveno je ne samo u srpskoj kulturi, nego i u svim južnoslovenskim kulturama. Sa njim bi se mogla upoređivati samo "Krležijana" Stanka Lasića. Praveći presek - jedan kroz celokupno srpsko pesništvo, drugo - kroz voluminozno delo jednog književnog gorostasa, ova dva stvaraoca imaju isto polazište - dijalog nasuprot monologu kao rodnom mestu totalitarizma. Prema monološkom, totalitarnom obrascu: "Hrvatska je povjest" - kaze Lasić - "puna Izdajica. To su oni koji ne misle kao Ja. Sve što je protiv Mene, treba odsjeći: trulo i zaraženo koje bi moglo otrovati cjelinu. Tako vidim našu sudbinu u novijoj povjesti."

Ovaj obrazac ima svoj savršeni pandan u srpskoj kulturi. Tako dojakošnji (dosadašnji, prim. UZ) predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti piše da je "Oskar Davičo dokaz naše obolelosti - ako jednom ozdravimo, biće odbačen kao strano telo, amputiran kao gangrenozno tkivo."

To je onaj isti Oskar Davičo, o kome je Radomir Konstantinović u svom monumentalnom delu "Biće i jezik" napisao: "Jedan od najvećih pustolova srpske poezije bez čijeg vanredno obimnog i raznovrsnog dela je njena moderna epoha nezamisliva."

Radomir Konstantinović ne ukida dihotomiju, koja karakteriše i srpsko pesništvo. Njegovi kriteriji su imanentni poeziji, a suprotni svakoj ideologiji, pogotovo politici. On, jednostavno, ne pristaje na zaborav. Tako će, pre no što počnu da im pomeraju kosti i njihovim imenima kite ulice, pisati o Jovanu Dučiću i Svetislavu Stefanoviću kao pesnicima. Iz istih razloga, suprotstaviće se prećutkivanju izvornog dara jednog Milete Jakšića; "mudrosti lokalnih šereta" i "prizemnoj utilitarnosti" u vrednovanju raskošnog talenta Svetislava Vinavera, koji je "ugradio sebe... u same osnove najnovije srpske kulture jezika i stiha".

Nije slučajno da su ključna dela Radomira Konstantinovića nastala u poslednje dve decenije XX veka. On je naslućivao agoniju sveta palanke. Verovao je da ne postoji samo jedan izbor. Zato je u Sarajevu, uoči rata, rekao: "Kriza je naša šansa". Svet palanke potražio je izlaz u savezu državnog socijalizma i nacionalizma. Kroz taj savez, on se i ostvario, da bi se, posle sloma, dramatičnije no ikad, našao ponovo pred istim izborom pred kojim je bio i na početku.


Izlaganje na okruglom stolu u Sarajevu povodom 75 godina života Radomira Konstantinovica
(DANAS, VIKEND subota-nedelja, 17-18. maj 2003)

Terapija SLIKOM No2

Andrej NIKOLAIDIS

ZNACI PREPOZNAVANJA
Zlatna telad i lažni proroci


Jednom sam, ima tome mislim tri ljeta, vraćajući se iz Bara, umalo zgazio crnog mačora. Vozio sam nekih osamdeset na sat, kada sam vidio macana kako samodovoljno, kako to samo mačke umiju, pretrčava put. Imao je dovoljno vremena da pretrči, procijenio sam, zato nisam smanjivao brzinu. Ali mačor se iz nekog razloga naglo okrenuo i pokušao se vratiti na pločnik sa kojega je istrčao na asfalt. Onda je, biće, shvatio da u tome neće uspjeti. Stisnuo sam kočnicu i gledao kako mačor trči desno, pa ponovo lijevo, kako u panici poskakuje na mjestu, ne znajući kamo da se skloni, i kako napokon, pred kolima koja uz škripu guma klize ka njemu i donose mu smrt, sjeda na asfalt, širi noge i počinje da liže vlastita muda, kao da u tom trenutku, dvije sekunde pred smrt, nema ničeg važnijeg na ovom svijetu što bi imao obaviti. Kola su se zaustavila tik ispred njega. Dok sam psovao mačju narcisoidnost, vidio sam ga kako nestaje u žbunju, živ i čist, svježe polizan.

Sve vam ovo pričam jer mi ponaššanje Srbije, tamošnje javnosti, ako hoćete, nakon odlaska Crne Gore i konačnog sloma projekta velike Srbije, liči na ponašanje tog crnog mačora.

Beogradskim medijima i Vladi Vojislava Koštunice tu od početka nešto nije bilo jasno. Naslovi poput “Srbija bez Crne Gore?” sa naglaskom na upitnik redali su se u danima nakon referenduma, u kojima je jedna po jedna relevantna međunarodna institucija potvrđivala pobjedu suverenista i demokratičnost i valjanost referenduma.

Jedna te ista priča, ispričana na više načina. Nešto kao beogradski Rašomon: od vulgarnih manifestacija fašizma u Kuriru i Nacionalu, do jadikovki propale imperije u pokušaju kakve nalazimo u NIN-u, mediju koji artikuliše pogled na svijet Vlade Vojislava Koštunice. Između, a zapravo kao rezultat svega toga, mržnja na sportskim terenima, mržnja tako snažna da dehumanizuje onoga koji mrzi, do mjere u kojoj skandiranje publike na košarkaškom meču Partizan – Budućnost liči, ako to možete zamisliti, na ono što bi skandiralo pet hiljada serijskih ubica zatočenih u supersigurni zatvor – onaj u kojem nema zidova i žica, i gdje zatočeništvo garantuje činjenica da zatočenici nisu svjesni činjenice da su lišeni slobode.

“Šiptarsku decu na kolac”, skandirala je beogradska publika te večeri. Tu se povlači crta. Tu više nema prostora za fenomenološke rasprave, nema prostora za etičke, etničke i mentalitetske analize. Naša obaveza pred tim prizorom nije da kažemo “Mi smo etičko Drugo”, kao što se etičkim razlikama ne može objasniti ni holokaust. Crta nije položena u prostor etičkog, nego u prostor ontološkog. TO što je skandiralo “Šiptarsku decu na kolac” je ontološko Drugo; ljudi smo zato što nismo TO.

Fundamentalni razlog za crnogorsku nezavisnost je bio ontološki – sva gnusoba beogradske reakcije na nezavisnost svjedoči o tome. Fundamentalni, pak, problem Srbije je što je dozvolila da se TO predstavlja kao autentično srpstvo, što nema snage da napravi distancu u odnosu na TO, koje etiketira “izdajnike”, ubija Premijere i suštinski vodi unionističke kampanje u Crnoj Gori. Kada se TO političko-kartografski artikuliše, dobijete Veliku Srbiju, genocid, stotine hiljada mrtvih i raseljenih. Miro Glavurtić je jednom primijetio da nešto što proizvodi toliku nesreću i ljudske žrtve ne može biti drugo nego – zlo.

Otud beogradski mediji prave suštinsku grešku – crnogorska nezavisnost nije gubitak Srbije, nego velike Srbije. Erupcija radosti u Podgorici, u noći referenduma, kojoj se i dalje čude u Beogradu (“Zašto nas toliko mrze? Kakva smo to braća kada se toliko vesele što se rastajemo?” pita se NIN) desila se ne zbog crnogorskog rastanka sa Srbijom, nego zato što je sa vrata Crne Gore skinuta čizma velike Srbije. Srboljub Branković, kolumnista NIN-a, piše kako su se Slovenci, Hrvati i “Muslimani iz Bosne”, kako on zove Bošnjake, radovali “srpskom porazu”. Naravno: nije poražena Srbija, nego Velika Srbija, koja je velikim dobrom zadužila i Vukovar i Sarajevo, i Hrvate i “Muslimane iz Bosne”. NIN to ne vidi, ali: najveću korist od crnogorske nezavisnosti ima Srbija, ukoliko ovu priliku iskoristi da upokoji svoj imperijalni projekat, koji bezuspješno pokušava da ostvari već čitav vijek.

Tijanićeva RTS organizovala je emisije u kojima su Miloševićevi saučesnici u zločinu obrazlagali svoje viđenje crnogorske samostalnosti. Kao po običaju, najglasniji je bio radikal Aleksandar Vučić. Čovjek tako mlad, a već je izgubio tri rata. I ništa iz svega toga nije naučio. Adolf Hitler je tvrdio da je najgore što čovjek može učiniti za svoj narod – to da izgubi rat. Možda je gore da ga uopšte – započne? Ali sa zlom fašizma nema dijaloga. Ta vrsta zla, budući da nije metafizička, nego vrlo fizička, se pobjeđuje, ili u suprotnom vas zatre.

NIN i dalje sanja imperijalne snove: “Da ne pominjemo ovom prilikom one koji bi bili srećni da nam se PRIPOJE (ne pridruže, nego pripoje op. A.N.), kada bi samo imali tu šansu”. Tirnanić u istoj novini najavljuje ustanak u Crnoj Gori na 13. jul. Nebojša Jevrić ovako izvještava iz Crne Gore: “Ako cetinjski manastir može da poseduje ruku svetog Jovana, zašto Crnogorska pravoslavna crkva ne bi mogla da poseduje nogu Svetog Josipa Radnika, koji se slavi prvog maja po gregorijanskom kalendaru”. Isti autor citira Ranka Jovovića koji o Crnoj Gori i Crnogorcima kaže: “Ovo je poslednje Brozovo smeće”. “Video sam babu koju su jedva doneli da glasa. U dimijama. I bilo mi je jasno. Odmah mi je sve bilo jasno”, piše ovaj novinarski pas rata.

Tu je naravno i Matija Bećković, sa još jednom idiotskom floskulom lansiranom za potrebe lakšeg prihvatanja “čaše bratske žucci”, kako je doživljena crnogorska nezavisnost. NIN na naslovnoj strani donosi Bećkovićev iskaz: “Suverenost na koncu od pola promila”. Sad: 0,5 odsto nije pola promila, nego pola procenta. I nije konac od pola procenta, nego mornarsko uže od 11 posto razlike. Bećkovićev superkomični mesijanski kompleks ponovo dolazi do izražaja. Iako je koji dan pred referendum, na unionističkom mitnigu u Podgorici pogrešno prorekao da se Crna Gora neće otcepiti, jer nikome nije pošlo za rukom da je odvoji od Srbije, neuspješni prorok Bećković se u NIN-u ponovo poziva na svoje proročke sposobnosti.

Pjesnik koji govori iz debelog crijeva cijelog naroda, autor proročanstva da će Crnogorci nestati prije njegove smrti, veli: “U svakom slučaju, obistinjuju se moji stihovi: Umrla je stara Crna Gora/I bez nje se muče Crnogorci/A nikako da i oni pomru/Umrijeće no će prije toga/Sebe i nju mrtvu obrukati”. Bećković je zlatno tele Velike Srbije, njen lažni prorok – kada će Srbija to shvatiti, i kamo će stići slijedeći lažne proroke, nije više problem Crne Gore.

http://monitor.cg.yu/ARHIVA/a_815_05.html

Kćerkin slon

Menda Bibby oprala igračke

(prikazan manji deo)

by Kiklop

Mama Njegoš operisana na VMA

(cena prava sitnica, hiljadu evrića)

Operacioni blok pančevačke bolnice se renovira.
Hitni slučajevi prosleđuju se Beogradu.
Ostali čekaju šest meseci, lista čekanja je preduga.
Bol u žuči nije pod hitno dok kamen "ne krene".
Bruh nije pod hitno ni u kom slučaju.

Na prijemnom na VMA obaveštenje.

Priroriteti:

1. Teški bolesnici i bolesnici u kolicima.

2. Deca do 7 godina.

3. Lica koja sama plaćaju lešenje.

4. Admirali i generali (aktivni i penzionisani).

5. Ostali.


(citirano po sećanju)

Besplatna informacija o namještenom nogometnom meču


From: "Vip-Tips.com"
Date: Mon, 11 Dec 2006 15:27:30 +0100
Subject: Besplatna informacija o namještenom nogometnom meču: Freiburg - Karlsruher tip 2, 2/2, >2.5

Poštovani,

Kao potencionalnom budućem korisniku naših usluga odlučili smo da vam poklonimo besplatnu informaciju o namještenom nogometnom meču koja će sadržati informaciju o pobjedniku, informaciju poluvrijeme/kraj i ukupan zbroj golova na meču.

Informacija koju vam poklanjamo je 99% sigurna. Na naše informacije sa sigurnošću možete uložiti velike novce i doći do željenog i sigurnog profita.

V.I.P. tip:

meč: Freiburg - Karlsruher

tip: 2 - Karlsruher

tečaj: 2.70

meč: Freiburg - Karlsruher

tip: 2/2

tečaj: 6.00

meč: Freiburg - Karlsruher

tip: >2.5

tečaj: 1.80

vrijeme početka meča 11.12.2006. u 20:15 sati!

Pretplatite se na nas slijedeći V.I.P. tip i dobijajte informacije o namještenim mečevima na vaš mobitel kao SMS poruku i na vaš e-mail 7 sati prije meča.

Poštovanje, Vip-Tips.com

url: www.vip-tips.com

e-mail: contact@vip-tips.com
e-mail: viptipovi@gmail.com

Sa sajta Demokratske stranke

(alimpickrv.jpg)

Zoran Alimpić, potpredsednik Gradskog odbora
učestvovao u akciji dobrovoljnog davanja krvi
u Lazarevcu (2006)

Terapija SLIKOM No114




Hadrian & Marguerite - Kiklop

Beogradski krug - Filip David


Filip David je na sesiji Beogradskog kruga davne 1992. godine rekao da se nekoliko meseci ranije nadao Drugoj Srbiji a da više ne može videti njeno lice. Danas je krug zatvoren. “U krvi i haosu” rađa se novi fašizam. To su reči iz 1992. godine.

Filip David 2002 godine:

Krug je reagovao je na ono što je nudio Memorandum Srpske akademije nauka. To je jedan od konkretnih povoda za osnivanje Beogradskog kruga (Osnivačka skupština Beogradskog kruga bila je 15. februara 1992). Ta grupa intelektualaca, pisaca, koja je želela da osnuje tu novu asocijaciju je zaustupala suprotna mišljenja. Mislili smo da se moramo na neki način oglasiti, da moramo napraviti neki naš program koji bi bio antimemorandumski.

Kada je krenula ta asocijacija nezavisnih intelektualaca nismo imali jasan i čist politički program. Bilo je tu ljudi za različitim političkim pogledima. Ono što nas je ujedinilo od prvog trenutka je bilo suprostavljanje režimu Slobodana Miloševića. To smo stavili u prvi plan. Posle više broja sastanka došli smo do zaključka da ne bi bilo dobro pisati neki određeni program jer to bi nas stavilo u poziciju neke političke partije. Bili smo prva nevladina organizacija koja je nastala na ovome tlu. Beogradski krug je bio nevladina organizacija. Bio je važan za sve one koji su želeli da se okupe na jednom mestu, da razgovaraju, da se kritički opredele prema režimu koji je već tada Srbiju i Jugoslaviju vodio ka katastrofi. To je bilo vrlo važno. Beogradski krug je bio na margini i morao je da bude na margini jer svi glavni državni mediji i štampa su bili pod kontrolom režima. Od momenta kada smo počeli da se sastajemo Beogradski krug je od intelektualaca koji su podržavali režim napadan kao mondijalistički, kao antipatriotski, kao nekakva peta kolona. To su epiteti koji su kasnije postali uobičajeni.

Prve tri-četiri herojske godine Beogradskog kruga okupile su oko tri stotine srpskih intelektualaca, što je izuzetno veliki broj.

Begradski krug nije bilo samo mesto gde se moglo govoriti i gde se govorilo, već je on jedna izuzetno svetla tačka u mraku u kojem smo živeli. Bilo je nekoliko poziva da idemo u inostranstvo da govorimo. Uprkos velikom pritisku koji je postojao, uprkos pretnjama koje su postojale, Beogradski krug je opstajao. Mislim da smo u prvom vremenu Miloševićeve vladavine značili veoma mnogo. Mislim da su iz Beogradskog kruga kasnije nastala neka udruženja, neke producentske kuche, čak i neka pozorišta. Tu su bili okupljeni ljudi koji nisu iscrpili sve svoje mogućnosti time što će se tu malo ispričali i malo utešili, već iz Beogradskog kruga su nastale neke vrlo važne aktivnosti. Bilo je to mesto gde su se okupljali oni ljudi koji su sačuvali obraz Srbije na neki način. Zbog toga je on veoma važan.


23. februar/veljača, 2002 05:19
BEOGRADSKI KRUG - DRUGA SRBIJA PRE DESET GODINA I DANAS
Branka MIHAJLOVIĆ

www.danas.org je zassticheni znak © 2006 Radio Free Europe/Radio Liberty

Dvorište, Kačarevo

by Kiklop

Doktore!


Prijatelju stari, gdje si sad?!
Ja, znam: šta ćeš - poš'o - Beograd...
Snimilo se: ide suša,
a sitno dijete i sitna duša
i još na vrijeme braća javila...

Čitam šta si nam napisao...
Greška!!!
Majakovski ne bi nikad zbrisao!
Ost'o bi sa svojom rajom:
s Tifom, Dinom i sa Zlajom,
a i koja bi se piva zbavila.

...I k'o u tvojoj pjesmi:
slavni režiseri,
statisti po mjeri
i Švabo za novi, dotirani film!

Pričaš da rat ovaj nije tvoj.
Jok, nego je Sulin, ili moj!
Ovako ti stvari stoje:
Nema šta tu moje-tvoje
kada s brda pucaju na grad!

Sve ustaše i sve balisti:
Žita, Lale, "Nadrealisti"...
Kakva basna - srne lažu!
A znaš kad ovdje nekom kažu
da je papak ili da je smrad...!

...I k'o u tvojoj pjesmi:
od Gazimestana,
jedna zvijezda sa Balkana
i njen trag po zemlji krvavoj!

Ili im je pamet sluđena,
ili im je podlost suđena?
Bože, ako imaš oči,
a znam da imaš - daj priskoči,
miševi bi nazad na moj brod!!!

Samo,
ovo nije pjesma!
Jer, Sarajevo plamti,
jer Sarajevo pamti
svoju bol i svoje zlotvore!

Jer, Sarajevo plamti,
jer, Sarajevo pamti!
FUCK YOURSELF
(i slične fuck-tore),
Doktore!


Benjamin Isović,
bivšem prijatelju i komšiji dr Neletu Karajliću;
"Dani", 25.9.1992)

Virusi!

Virusi!

Virusi!

Nadimci nastavnika

(predaju našoj deci)



Vaška - tehničko

Kajmak - tehničko

Rade Rade - fizičko

Trofazna - fizika

Pekinezer - geografija

Mravka - biologija

Barbika - geografija

Sova - engleski

Semafor - muzičko

Senka - istorija

Lice


Pasterova, Beograd




by Kiklop

Od: Željko Milović


Poslano-od: cg.yu
Za: Kulturbunt
Datum: 2006.12.04 00:44
Naslov: Re: od prijatelja

DA SE POHVALIM, DAKAKO...

NOVINARI - POLITIČARI 8-8 (PENALIMA 11-10)

Bar, Stadion SRC "Libero". Gledalaca: Oko stotinu.
Golovi za "Novinare": Milović 4, Mehović 2, Krekun i Gojnić po 1.
Golovi za "Političare": Tomović 3, Lekić i Đurović po 2 i Strugar 1.

Penali:
"Novinari": Mehović +, G.Krekun +, Vujović +
"Političari": Strugar +, Lekić -, nije pucan treći penal.

"Političari": 1. Božo Krekun; 2. Dragan Đonović; 3. Đorđe Lekić; 4. Nedjeljko Đurović; 5. Nebojša Strugar; 6. Milan Tomović

"Novinari": 1. Adem Mehović; 2. Nemanja Janković; 3. Goran Krekun; 4. Željko Milović; 5. Ivo Gojnić; 6. Nikola Šofranac; 7. Milenko Jovanović; 8. Svetozar Kepo Vujović.

U uvodnom meču turnirskih susreta za prvo i treće mjesto na tradicionalnom turniru u malom fudbalu "Bar Cup 2006" sastale su se, u revanš meču, ekipe barskih "Političara" i "Novinara". Iako je ovaj atraktivni susret odigran na insistiranje "Političara" koji su prvu utakmicu izgubili sa 6-4, oni nijesu nastupili u kompletnom sastavu, a i kod "Novinara" je bila primjetna razlika u odnosu na prethodni meč.

Nakon početne desetominutne inicijative, "Političari" su lako poveli 3-0 i najavili katastrofu "sedme sile", ali je trojna izmjena Krekun-Šofranac-Milović umjesto tandema Jovanović-Vujović-Gojnić promijenila stvari. Sa tri uzastopna gola Milovića, "Novinari" su uhvatili priključak, pa se na odmor pošlo rezultatom 5-3 za "Političare". Na samom početku drugog poluvremena viđen je nevjerovatan gol Gojnića koji je sa polovine igrališta snažnim volejom pogodio rašlje golmana Boža Krekuna. "Političari" su potom ponovo uspostavili dominaciju, poveli sa 7-5, ali je uslijedila izmjena koja je obrnula utakmicu naglavačke - indisponirani golman Mehović je prešao u polje, na mjesto napadača, a na gol "Novinara" je stao Goran Krekun (po jedan Krekun na oba gola). Sa dva gola za pet minuta Mehović je poravnao rezultat, a Milović doveo "Novinare" prvi put u vođstvo. Izjednačujući gol "Političara" pao je samo nekoliko sekundi prije posljednjeg sudijskog zvižduka, i to u akciji koja je uslijedila nakon očiglednog faula pred sopstvenim golom. U penal-seriji "Novinari" su postigli sva tri gola, dok je šut napadača "Političara" Đoka Lekića završio iznad prečke. Za najboljeg pojedinca meča je proglašen "srednjak" "Novinara" Milović, dok su u poraženom timu najbolji bili golman B.Krekun, Lekić i Tomović.

Flickr


Muvam se po B92 B(l)ogu. Blogeri, uglavnom, žongliraju slova. Žongliram i ja. Tu i tamo "okačim" neku sliku iz "Kulturbunt" arhive. Skupljam ih godinama. "Kačim" i svoje radove. Naravno, strogo na temu :)

B92 B(l)og nema mogućnost (za razliku od "Blogera" na kom je "Urbano zeleno") da "sličicu" povuče sa računara: "sličica" mora biti "okačena" na Netu, pa je onda sa tog mesta "linkuješ". Problem i nije problem: "sličice" postavljam na "Flickr" (is almost certainly the best online photo management and sharing application in the world).

http://www.flickr.com/photos/kiklop_nandor

Juče stiže mejl:
Flickr Mail From: FlickrHQ
Subject: You are B~Kay's newest contact!
Hi kulturbunt,
You are B~Kay's newest contact! If you don't know B~Kay, B~Kay is probably a fan of your photos or wants a bookmark so they can find you again. There is no obligation for you to reciprocate, unless you want to. :)

http://www.flickr.com/photos/bkay/

Skoknem do B~Kay, pogledam i prihvatim ponuđeni kontakt. Lepo je imati prijatelje, hvala joj :)

U Partnerstvo za mir

Srbija, "slamka međ vihorove" (Čas NATO anatomije)


Beograd, proleće 2000. godine. Izlog knjižare u Knez-Mihailovoj ulici, levo od ulaza u SANU. U izlogu slika. Autor nepoznat.


Gornji deo slike:
Levo: Četiri jahača Apokalipse, M. Gorbačov se klanja, H. Kol maše

Sredina: Patrijarh ruski Aleksej diže ruke ka nebu & Patrijarh srpski Pavle skrušeno gleda u zemlju

Desno: Seoba Srba (u pozadini lepa sela lepo gore)

foto: Peca Pan

Donji deo slike:
levo: Klaus Kinkel, Džordž Robertson, DJani de Mikelis, Iber Vedrin, Žak Širak, Robin Kuk, Toni Bler

sredina: Srpče sa srpskom zastavom, Papa, Vesli Klark (secira), SRBIJA - žena bez bradavica na grudima, Joška Fišer, Havijer Solana, Hans Ditrih Genšer, Rudolf Šapling, Viliem Koen

desno: Madlen Olbrajt, Bil Klinton, Kofi Anan (marioneta), Džejmi Šej


P.S.
Za divno čudo, imena nisu bila ispisana, tako da smo (smo = PPM) morali da ih "prepoznajemo". Pogrešili smo, nema da fali :)


Kulturbuntzabavnik No1, januar 2001, Pokret za mir Pančevo