Hoćemo vazduh, hoćemo život


Višedecenijsko zagađenje Pančeva se nastavlja. Sinoć smo imali povećane koncentracije benzena i sumpora. Šta smo imali unazad tri decenije, ne zna se, vidi se po broju obolelih od kancera, vidi se po disajnim problemima kod dece, vidi se po alergijama.

"Pančevo je, kao grad, pogrešnim političkim odlukama žrtvovan još sredinom pedesetih, kada mu je namenjena uloga prestoničkog radničkog predgrađa."
"Zelena PEGA" - Prilozi za ekološki dosije Pančeva, 1988.

"Za dvadesetogodišnji period merenja, kada je na području teritorije grada bilo deset mernih mesta, Pančevo je spadalo u red značajno zagađenih gradova - 167 dana godišnje vazduh u gradskom području bio je zagađen znatno iznad zakonom propisanog maksimuma."
"Grupa građana za karbamid", 1998.

Ko je šezdesetih i sedamdesetih ukazivao na pogubnu ekološku situaciju u Pančevu proglašavan je ludim. Ko je osamdesetih ("Zelena pega") ukazivao na katastrofalno ekološko stanje bio je protiv komunizma, a ko se devedesetih ekološki angažovao ("Pokret za mir Pančevo") bio je protiv srpstva, Kosova, a na strani mrskog Zapada. Sankcije i NATO kampanja zaustavile su rad Hemijske industrije Pančeva. Radost je kratko trajala.

Hemijska industrija Pančeva je vlasništvo države Srbije. Država Srbija, izgleda, bez ubijanja ne može: urbocid, genocid... ekocid. Država Srbija nije država ni Srba ni "ostalih": Srbija je u vlasništvu krvopija tajkunskih kojima legitimitet daje ONAJ parlament i ONA vlada, pružajući školski primer silovanja razuma. Tradicija se nastavlja, biti političar u Srbiji i dalje je najsramnije što može ljudsko biće sebi da dozvoli. Srbijanske političare "krasi" potpuno odsustvo humanosti.

Dešavanja u Pančevu su ubistvo sa predumišljajem. Žitelji Pančeva vide "vazduh" koji udišu. Nismo ubijeni sinoć, umiremo ubrzano godinama. Kad će prestati bitke za teritorije, a početi briga o čoveku?

P.S.

Na ulasku u Pančevo dočekaće vas bilbord
(postavljen o trošku građana):

To je čista laž.

Istina je:

autori: Kiklop, Mileta, a izgleda i Peca